Радош Бајић био на мети руске мафије: Остао сам жив јер сам луд и храбар

ГС
Радош Бајић био на мети руске мафије: Остао сам жив јер сам луд и храбар

Глумац и редитељ Радош Бајић посљедњих година ради пуном паром, а осим нових филмских пројеката, до краја ове године биће објављења и његова аутобиографија у којој је описао како се изборио са најтежим животним ударцима.

Наиме, како се наводи у истој, Радош се највише базирао на како он каже најгорих десет година у његовом животу или како је он описује “деценије пакла”, коју је проживио од 1996. до 2006. године.

“Уместо да глумим, тих драматичних десет година гајио сам вишње, подизао засаде лозних калемова, продавао семенски кукуруз, бавио се пољопривредом и и преживљавао од трговин и увоза вештачких ђубрива. После 20 година перманентно узлазне каријере, 1996-206, појавио сам се у само два филма, и то за две незапажене епизодне улоге”, преноси Курир.

Како у том критичном периоду није било глумачких ангажмана за њега, Радош се посветио приватном бизнису, међутим иако је пословао коректно наишао је на проблеме неких људи којима је засметао.

“У мом спољнотрговинском бизнису неколико година сам радио солидно, некада врло добро, а некад чак изузетно успешно, да сам засметао крупним играчима који су у то време контролисали тржиште агрокомплекса у Србији. Да би ме елиминисали као једног од највећих увозника вештачких ђубрива из Русије, Румуније и Аустрије, у априлу 2004. сместили су ми аферу са циљем да ме компромитују. Уз асистенцију корумпираих, за ту сврху ангажованих полицијских најамника, није им било тешко да изведу прљаву операцију мог јавног срозавања јер ми је тог пролећа каснила испорука УРЕЕ46Н, коју сам авансно платио партнерима у Русији. Да несрећа буде већа, брод мог вештачког ђубрива никад није ни стигао у Србију јер сам био жртва преваре руских партнера, тешке више стотина хиљада долара”, пише у његовој аутобиографији.

Радош се због новца и своје робе упустио и у опасан свијет, те је био на мети руске мафије, а како каже преживио је само зато што је храбар и луд.

“Нажалост, касно сам укапирао факат који одувек важи у трговини с браћом Русима, а који је поражавајући. Да више од 70 одсто промета цемента, угља, бетонског гвожђа, вештачких ђубрива и осталих стратешких сировина које Русија извози и пласира по свету, конртолише њихова мафија, која је једна од најмоћнијих и најстрашнијих у свету”,  описао је он.

“А познато је да руска мафија не ликвидира дужнике, него их надзире, негује, чува и притиска да би кад-тад наплатила потраживања. Али зато, готово по правлу, ликвидира своје повериоце. Зашто да некоме дугују пола милиона долара кад могу да га пошаљу у вечна ловишта и - дуга више нема. Данас, после скоро две деценије, тешко ми је да поверујем да сам реално био у таквој опасности. Познаваоци рилика о правилима и етичким кодексима руске мафије ме уверавају да сам остао жив искључиво због тога што сам био лудо храбар”, пише у аутобиографији.

На крају и сам признаје да је имао срећу и да се извукао јер су опет његови непријатељи одлучили да га оставе на миру.

“Отишао сам да се распитам 'где је моја роба и где су моје паре'. Данас знам да сам био опсервиран од оперативаца ФСБ (Федерална служба безбедности), али су ме видели и босови мафије који су заправо били моји прави партнери, а да ја о томе нисам имао ни појма. Од две могућности - да ме ликвидирају у њиховом дворишту или да ме трајно оставе на миру, они су се, срећом, одлучили за ово друго”, написао је глумац у аутобиографији, која је још увијек у настајању.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана