Прва исповијест Маје Огњеновић послије развода од Даче Икодиновића

Одбојкашица Маја Огњеновић - која се протеклог септембра развела од Даче Икодиновића - поново ће заиграти за национални тим, на Европском првенству у августу. У разговору са једним медијима сада, она је отворила душу као никада прије што о својој приватности, тако и о каријери.

Већ годинама, иначе, "око Маје се врте" два питања - да ли напушта репрезентацију или се враћа у њу. Више, пак, нема неизвесности, а на опаску о томе да се прича толико дуго врти око ње и репрезентације, Маја поручује како јој се "чини да је самој себи досадна". 

- ...Имала сам пар момената кад сам се опраштала с репрезентацијом, што би рекли "ничим неизазвано". Први опроштај сам најавила 2016, после Рија, па следеће године нисам играла, али сам се 2018. вратила. На Светском првенству сам мислила да је доста, а онда сам играла и у Токију, после ког сам поново рекла – крај. Никад то нисам радила званично и театрално, већ сама за себе, али питање је да ли то може да буде тако кад је укључена јавност - почела је она за "Хелло", додајући потом како је после Париза "заиста мислила да је време за крај".

- После Париза сам мислила да је, заиста, време за крај, али он није био онакав какав сам желела и очекивала. Биле су Олимпијске игре, био је мој јубиларни рођендан, теоретски је требало да то буде леп опроштај од репрезентације, али кад већ није био такав, а сада су се стекли услови да поново заиграм, онда је уродио плодом мој разговор са селектором. Видећемо како ће се завршити - прокоментарисала је Маја, која је онда одговорила и на питање како је могуће да је у тако доброј форми. 

"Није лако!"

– Мислим да је на једној страни непрекидан рад на себи, а на другој моја жеља да будем у самом врху и топ форми. У овим мојим годинама то није нимало лако. Далеко од тога да желим да сама себе хвалим, али истина је да нема много спортисткиња моје генерације које могу да се похвале формом у којој ја играм. Мислим да је пресудан осећај који долази изнутра и задовољство које ми причињава играње одбојке - објаснила је, напомињући да "дисциплина у свему игра огромну улогу". 

Ретки су моменти, наиме, да оде на пицу или тирамису.

– Да, али су ти моменти ретки. Врло сам стриктна, али и то с годинама постаје "мекше" него што је било. Међутим, дисциплина коју смо помињале је и на том пољу врло присутна - казала је Огњеновићева, која је скоро "скокнула" и до родног Зрењанина. 

Тада, признаје, прекршила је та нека своја "правила". 

– Десило се и недавно, кад смо били на породичном ручку. Било је четири, пет оброка, спојених у један. У тим моментима, поготово кад је крај сезоне и знам да могу и треба да себи дам одушка, поједем и нешто што иначе не једем. Уживам у тим тренуцима - изјавила је Маја, а затим одговорила и на питање да ли је у клубовима и градовима у којима је живела стекла праве пријатеље.

– Пре бих рекла да су то лепа другарства. Специфично је, јер умногоме зависи какав је неко тип. Играла сам с девојкама које су имале права пријатељства, која су трајала и кад су завршавале каријере, али је већина мојих настала у време пре но што сам отишла у иностранство. За њих знам да су за цео живот - поручила је за поменуте медије она, која већ извесно време живи у Фиренци. 

– Још мало па ће бити моја четврта година у тој земљи. Много је ствари које ми се допадају, али кад живите у некој средини, примећујете и оно што вам се мање свиђа. Увек сам настојала да памтим само лепе ствари. Италијани имају лежеран животни стил, чини ми се без много брига и тензија, лепо су обучени, квалитетно једу... Имам утисак да је код њих хедонизам јако изражен, што ми, наравно, одговара. Мој посао на моменте може да буде стресан, али ако га поредимо с било којим другим, веома је леп, што не значи лак. Ваљда је, на крају каријере, био прави тренутак да дођем у Италију и живим мало лагоднијим животом него, рецимо, у Истанбулу. Мада сам тај град обожавала, било је хаотично и доста тензије у сваком смислу - присећала се она. 

Упитана шта је ближе њеном начину размишљања: "Ломови ме чине јачом", или: "Сваки ружан догађај остави трага на човеку", остала је искрена. 

– И једно и друго. Емотиван сам тип, па и лепо и ружно оставља трага, али било би глупо да ме све те ситуације, што приватне, што пословне, нису ојачале - изјавила је Маја, дотакавши се потом и тетоваже с речима Оскара Вајлда (Волети себе почетак је доживотне романсе), коју је још одавно урадила. 

Онда, истакла је: "Целог живота ми је било важно да удовољим другима. Рођена сам, ваљда, да дајем и да угађам другима, да делим и ширим љубав". На питање да ли је тако и данас, одговорила је:

– Та тетоважа је урађена у специфичном периоду мог живота. Мислим да постоје ствари које свако од нас носи у себи. Да ли је то ствар рођења или васпитања, да ли се зове карактер или сензибилитет, да ли је научено или додељено, не знам. Тетоважа је на видљивом месту, па може да ме често подсећа, али то је за мене тежак и спор пут. Настојим да учим да човек треба да себи буде приоритет да би могао да се на сличан начин посвети другима - рекла је ова одбојкашица, која је висока 183 цм.

Код мушкарца, тако, висина јој је такође важна. 

– Да, јер нисам толико висока да неки мушкарац не би могао да испрати моју висину. Некако је уобичајено да мушкарац буде виши - прокоментарисала је она, којој улазак у четрдесете и није био нека прекретница. 

– Не, само сам закључила да постоје благе промене које не види нико осим мене. Верујем да је примарно стање духа. Наравно, не можемо се са шездесет правити да имамо тридесет, али стварно дубоко верујем да се унутрашњи осећај рефлектује споља - закључила је Маја за поменуте медије. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.