Протест против АИ: Хиљаду музичара издало „празан албум"

Као дио побуне против неовлашћеног коришћења музике за тренирање модела вјештачке интелигенције, недавно је издат потпуно тих ЛП, доступан за бесплатно слушање, уз бонус пјесму Пола Макартнија и издање на винилу.

Музички албум који потписује више од хиљаду свјетских музичара, под називом "Is this what we want?” („Да ли је ово што желимо?”), објављен је као протест против тога што АИ системи користе ауторску музику како би обучили своје генеративне моделе.

Пројекту се прикључило доста музичара из цијелог свијета, а албум је у једном тренутку стигао и до 38. мјеста британске топ-листе. Све то не би било необично, да се не ради о албуму готово потпуне тишине.

Музичари су тишином поручили да подижу глас против неовлашћеног коришћења сопствених пјесама за потребе развоја АИ. Умјесто препознатљивих мелодија и стихова, снимци садрже само тихо шуштање и понеки звук тапкања, као симболичка порука: ако компаније наставе да незаконито користе музичко ауторско право за тренирање својих модела, креативни екосистем биће угушен, а оригинална музика утишана.

О томе какав је закон када су у питању ауторска права и вјештачка интелигенција, ко полаже право на оно што обради АИ, шта је дозвољено да се генерише вјештачком интелигенцијом, а шта не, и гдје је у свему томе етика, за РТС је говорио Денис Тул, стручњак за ИТ право.

„Законодавство је у једној одређеној сивој зони, зато што ми смо имали претходно право интелектуалне својине и имали смо правну регулацију која се развијала годинама, и она каже да ви не можете повређивати нечије ауторско право. Са друге стране, имамо сада ове нове системе вештачке интелигенције", рекао је гост Јутарњег програма, и додао да Србија припрема закон о вештачкој интелигенцији, али да и даље нису потпуно јасна правила о томе колико су одређене ствари дозвољене у тој области.

Каже да проблем није само са музиком већ су у питању и књиге, односно и друга креативна па тако и писана и сликана дјела.

Судска пракса

Питање тога колико је дозвољено да се музика одређених аутора користи за тренирање модела вјештачке интелигенције је нешто од чега ваља кренути, наглашава Тул: „По основним принципима ауторског права то не би смјело да се дешава. Ми тренутно имамо поступак у Сједињеним Америчким Државама New York Times против OpenAI, гдје New York Times тврди да су чланци њихових новинара коришћени да се учи вештачка интелигенција, јер она на неки начин скрејпује, односно да кажемо скупља са интернета све што је јавно доступно и онда то користи у стварању своје базе знања и учењу свог алгоритма. Е сад, морамо да чекамо да видимо прво шта ће се у том случају десити, јер тамо знамо да је прецедентно право".

Постоје и поступци који су покренути пред европским судовима, гдје ће се утврдити и видјети да ли у пракси ауторско право има јачу снагу од интереса друштва за развојем технологије, рекао је Тул и истакао да су у питању заправо двије ствари које су непомирљиве, и гдје се мора наћи нека средина.

Традиционално право интелектуалне својине каже да ауторско дјело може да створи само човјек.

„Ауторско право је мали монопол, јер онај ко има ауторско право може свима осталима да забрани да користе то на одређене начине, да умножавају, стављају на тржиште итд. Значи, само они могу да користе и да економски експлоатишу то. Значи, човјек може преко уговора о раду, кад ради за компанију, да пренесе ауторско право на оно што ствара", објаснио је.

„А вештачка интелигенција, пошто не ствара кад створи то нешто генерисано, неки садржај, не добија ауторско право, она не може то ни да пренесе компанији", додаје Тул.

Истиче да је зато потребно изборити се за законе који регулишу ту област и који би чували креативну индустрију.

Ауторско право над новим дјелом

На пољу музике, говорећи о коришћењу гласа, Тул објашњава да је боја гласа биометријски фактор и да је јединствена попут отиска прста, да је било злоупотреба али и тужби. Питање тога кога тужити у том случају односи се најпре на оног ко алат користи, а не на оног ко га је произвео.

„Ако ја купим нож и убодем неког на улици, да ли сам ја крив или произвођач ножева? Али ту постоје сада мало префињенији моменти, пошто је ово технолошка револуција у којој живимо. Ту постоје неке ствари гдје ће бити одговорни, наравно, произвођачи те технологије. Поготово када причамо о овим датасетовима. Они ће бити одговорни за оно како развијемо технологију. Али како ми на крају користимо то што је човјечанство добило, то је оно већ до појединца", рекао је гост РТС-а.

Очекују се дебате и расправе и у смислу тога да би традиционално право интелектуалне својине могло да се уклопи тако што, у случају да на том основу ВИ ствара ново дјело, власник традиционалног права добија додатно право и ауторство новог производа.

„Мораћемо да пратимо шта доноси регулација. Увијек је живот бржи од права и то је нама правницима увијек проблем па и друштву јер једноставно, неке ствари се догоде у стварности а онда ми када видимо шта је то и када препознамо те ризике, онда ми покушамо да крпимо те рупе и да правимо регулацију која ће нам помоћи", каже Тул, и истиче да треба имати у виду и међу различитих интереса у цијелом процесу, од друштва, преко компанија, па до политике.

Здрава коегзистенција

На питање о томе да ли ће вјештачка интелигенција и умјетност међусобно да се искључују, сматра да ће морати да коегзистирају на неки здрав начин.

„Нама технологије требају и оне ће да доносе стварно неке добре ствари, убрзаће неке ствари, имаћемо неке велике предности у медицини, у другим стварима, у развоју, истраживању. Значи данас можете deep search користити, па пронаћи одмах изворе на интернету стотине различитих књига и научних радова.

Значи постоје стварно добре ствари које нам долазе. Не можемо да искључимо развој вештачке интелигенције, али оно што можемо да уредимо јесте да пробамо да то радимо на етички начин и да сузбијемо ризике", рекао је ИТ стручњак и закључио: „Ми људи смо ти који ћемо да стварамо и хајде да заштитимо људе који стварају, и да тиме стимулишемо креативност у будућности".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.