Прљави ин­спе­ктор Бла­жа и Кљуно­ви: Па­ро­ди­ја умо­та­на у жес­то­ки рок

Иако ка­же да је све у њего­вом по­слу мар­ке­тин­шка измишљоти­на, Игор Бла­же­вић, или Прљави ин­спе­ктор Бла­жа, при­зна­је да је па­ро­ди­ја нај­бољи на­чин да се обра­чу­на са сви­ме оним што га ти­шти. По­чев од ко­руп­ци­је и ин­фла­ци­је, па пре­ко на­шег ста­рог, све до свјет­ског, оног но­вог, по­рет­ка.

Упра­во па­ро­ди­ја умо­та­на у жес­то­ки рок звук учи­ни­ла га је по­пу­лар­ни­јим од њего­вог аме­ри­чког "пла­ги­ја­то­ра" Ин­спе­кто­ра Ха­ри­ја. Бар на до­ма­ћој "звјез­да­ној по­зор­ни­ци" или на "Ла­кта­шким ље­тним игра­ма", гдје је са сво­јим "Кљуно­ви­ма" гос­то­вао на рок ве­че­ри.

У раз­го­во­ру за "Глас Српске"  Бла­жа от­кри­ва ка­ко пла­ни­ра­ју да про­сла­ве 15 ро­ђен­дан гру­пе, да ли је умро ро­кен­рол,  о сво­јим идо­ли­ма...

 

* Ко је, у ства­ри, "Прљави ин­спе­ктор Бла­жа".

При­ча са Бла­жом и кљуно­ви­ма по­че­ла је у но­вем­бру 1993. го­ди­не. Не­фор­мал­на гру­па од пет мо­ма­ка, одно­сно  че­ти­ри кљуна и је­дног ин­спе­кто­ра, у до­ба нај­ја­че ин­фла­ци­је, одржа­ла је је­дну про­бу и на­кон то­га ис­то­риј­ски кон­церт у ма­лој са­ли бео­град­ског СКЦ-а, на ко­ме су би­ли њихо­ви ро­ди­тељи, при­ја­тељи и ро­ђа­ци.

Одмах по­сле ве­ома успе­шног нас­ту­па сма­тра­ли смо за по­тре­бно да про­ши­ри­мо круг пу­бли­ке и по­чињемо сви­ра­ти у ве­ли­кој са­ли СКЦ-а. Ка­ко и због че­га је тај први кон­церт у ве­ли­кој са­ли био рас­про­дан, не знам ни да­нас. Са­мо знам да смо на­кон њега де­фи­ни­ти­вно схва­ти­ли да му­зи­ка мо­ра пос­та­ти наш жи­вот.

 

*  Ово је го­ди­на ју­би­ле­ја. Ка­ко пла­ни­ра­те да про­сла­ви­те 15. ро­ђен­дан?

БЛA­ЖA: Ни­смо још си­гур­ни, али с об­зи­ром на стање у ро­кен­ро­лу, ве­ру­јем да би­смо мо­гли на­пу­ни­ти то­алет бео­град­ске "Aре­не". Ин­тен­зи­вно ра­зра­ђу­је­мо ту иде­ју, јер она, у ства­ри, и ни­је ло­ша. Уко­ли­ко би­смо мо­гли на­пу­ни­ти и жен­ски и му­шки то­алет, он­да то ни­је ма­ло пу­бли­ке, већ не­где изме­ђу 300 до 400 људи. При­зна­ће­те им­по­зан­тан скуп. Ује­дно то би био први кон­церт у Бео­гра­ду ко­ји би се одржао у то­але­ту "Aре­не".

 

* Да ли то зна­чи да се је ос­тва­ри­ла кле­тва из ва­ше пје­сме "Да Бог да црко ро­кен­рол"?

БЛA­ЖA : Јес­те ка­да га сва­ко сви­ра. До­ду­ше ро­кен­рол још ди­ше, али је на апа­ра­ти­ма. У инос­тран­ству фун­кци­они­ше мно­го боље. Ме­ђу­тим, на­ша до­ма­ћа рок сце­на де­фи­ни­ти­вно је за­пу­ште­на, одно­сно за­пу­ше­на. Штос је у то­ме да све што се за­пу­ши мо­же и да се отпу­ши. На­ра­вно, ако је не­ком до то­га ста­ло.

 

* Ја­вно сте изја­ви­ли да Вам је нај­ве­ћи до­га­ђај у жи­во­ту би­ла же­ни­дба. Ме­ђу­тим, пос­та­ли сте по­зна­ти по вир­ту­ел­ној љуба­вној ве­зи са Па­ме­лом Aн­дер­сон? Ко је на првом мјес­ту?                             

БЛA­ЖA : То су два нај­ва­жни­ја до­га­ђа­ја у мом жи­во­ту. На првом мес­ту  је же­ни­дба, јер сам од ма­ми­ног си­на пос­тао же­нин муж. Та­да ми се све про­ме­ни­ло на­гла­ва­чке.

Рас­тао сам по­ред мај­ке ко­ја ми је испуњава­ла све жеље, а же­на ни­је баш та­ко ра­спо­ло­же­на као мај­ка да ми испу­ни све жеље. Дру­ги до­га­ђај јес­те та "ве­за" са Па­ме­лом ко­ја ми је до­не­ла че­ти­ри го­ди­не по­сла и мно­го свир­ки сву­где где су пос­то­ја­ли ми­ни­мал­ни усло­ви за нас­туп.

 

* Идо­ле има­те и ме­ђу спор­тис­ти­ма. Ту су Ду­ле Са­вић, Бо­ди­ро­га, Aри­го Са­ки, Aна Курњико­ва... Ко је сљеде­ћи ?

БЛA­ЖA : Сва­ко од њих је на свој на­чин дао свој до­при­нос мо­јој ка­ри­је­ри. Ка­да бих мо­рао пла­ти­ти аутор­ска пра­ва, као што се то ра­ди у инос­тран­ству, ја бих ве­ро­ва­тно већ био у за­тво­ру.

 

* Први ал­бум "Па­ре не вра­ћа­мо" иза­шао је 2002. го­ди­не. Дру­ги "Са­мо Су­пер­мен Срби­ју спа­са­ва" кра­јем про­шле. Ка­да мо­же­мо оче­ки­ва­ти сљеде­ћи ал­бум?

БЛA­ЖA: Изме­ђу два ал­бу­ма па­уза је би­ла не­пу­них шест го­ди­на, по­што нам је дру­ги ал­бум иза­шао у де­цем­бру. Aко нас­та­ви­мо овим тем­пом, тек 2017. го­ди­не мо­же­те оче­ки­ва­ти но­ви ал­бум "Бла­же и кљуно­ва".

 

*  Шта ће­те ра­ди­ти у ме­ђу­вре­ме­ну?

БЛA­ЖA: Па за­ка­сни­ли смо да сви­ра­мо на ина­угу­ра­ци­ји но­вог рус­ког пред­се­дни­ка. За­то че­ка­мо свир­ку на ина­угу­ра­ци­ји но­вог аме­ри­чког пред­сје­дни­ка. Пре­го­во­ри су у то­ку, а жеља нам је да као бенд у ком су сви бел­ци сви­ра­мо првом црном аме­ри­чком пред­се­дни­ку, јер ми ни­смо оп­те­ре­ће­ни бо­јом ко­же и сли­чним глу­пос­ти­ма. Не знам да ли би би­ло при­ме­ре­но да се као спе­ци­јал­ни гост на кон­цер­ту по­ја­ви Бин Ла­ден. Ме­ђу­тим, не мо­же­мо да му про­на­ђе­мо ме­наџера, та­ко да ни­смо у кон­та­кту.

 

* Ма­ло се зна да сте обја­ви­ли и не­ко­ли­ко књига!

БЛA­ЖA: Та­чно, обја­вио сам их уку­пно три. Прва се зо­ве "Прљави и по­ква­ре­ни пи­ра­ти" и ба­ви се пи­рат­ским фил­мо­ви­ма ко­је мо­же­те гле­да­ти у ра­зним ДВД клу­бо­ви­ма или их ку­пи­ти на ули­ци. Дру­га књига су "Са­бра­на дје­ла". То је кру­на мо­је ка­ри­је­ре, књига ко­ја је у Бео­гра­ду про­да­на у 2.000 ко­ма­да. Та­да сам схва­тио да људи не ку­пу­ју књигу због књиге, већ због на­сло­вне стра­не.

Сви су ми­сли­ли да је књига се­кси са­држа­ја, а ка­да су ку­пи­ли би­ло је ка­сно. Успут, у књизи сам пра­вио тес­то­ве, не за ин­те­ли­ген­ци­ју већ не­ин­те­ли­ген­ци­ју.

Тре­ћа мо­ја књига је "Бла­жин вир­ту­ел­ни свет". Ту сам ја пи­сао о игри­ца­ма, ко­је не пос­то­је на ком­пју­те­ру, а ја би во­лео да се ту на­ђу и да их мо­гу игра­ти.

 

* Ко је био из­да­вач и ко­ли­ко је при­мје­ра­ка од­штам­па­но?

БЛA­ЖA: Оно што сам чуо из­да­вач посљедњих го­ди­ну да­на жи­ви на бен­се­ди­ни­ма по­што се ни­шта ни­је про­да­ло од тих књига. Од­штам­пао је 1.000 при­ме­ра­ка, а про­дао их је 199. Овим пу­тем ја га поз­дрављам и же­лим му брзо оз­дрављење.

 

Сло­бо­дни уме­тник

 

 Ко је, у ства­ри, Прљави ин­спе­ктор Бла­жа. Ху­мо­рис­та, са­ти­ри­чар, во­кал, тек­сто­пи­сац, за­бављач, во­ди­тељ, ро­кер или све за­је­дно?

БЛA­ЖA : Ја сам, у ства­ри, сло­бо­дни уме­тник. Мно­ги не зна­ју да се по­следњих го­ди­на нај­ви­ше ба­вим во­ди­тељским ра­дом у ви­ше те­ле­ви­зиј­ских ку­ћа или као ани­ма­тор на про­мо­ци­ји ра­зних пре­ду­зе­ћа и њихо­вих прои­зво­да. Ба­вим се и но­ви­нар­ством.

 

 *******************

Ро­кен­рол још ди­ше, али је на апа­ра­ти­ма

 *******************

У књизи сам пра­вио тес­то­ве, не за ин­те­ли­ген­ци­ју већ не­ин­те­ли­ген­ци­ју

 *******************

Посљедњих го­ди­на нај­ви­ше се ба­вим во­ди­тељским ра­дом 

*******************

Од ма­ми­ног си­на пос­тао же­нин муж 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.