ПРAВОСЛAВНИ ПРAЗНИЦИ

Свети свештеномученик Платон УПЛИТAЊЕМ имена свештеномученика Платона у новопросијавши вијенац славе Господње, саздан од великих и богољубивих људи, још једном је потврђено да Бог никад не заборавља угоднике своје. Одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, од 21. маја 2000. године, епископ бањолучки Платон (Јовановић) проглашен је за свештеномученика Српске православне цркве. Већ наредне године, име светог Платона уписано је у православни календар 5. маја, на дан његове мученичке смрти и од тада се сваке године слави. Свети свештеномученик Платон, крштено име Миливоје, рођен је у Београду 29. септембра 1874. године од оца Илије Јовановића, Требињца, српског официра, и мајке Јелене, из Фоче. Замонашен је у трећем разреду Богословије „Свети Сава“ у Београду и на постригу добио име Платон. У Москви је завршио духовну академију 1901. године. Крајем 1939. године владика Платон изабран је за епископа упражњене Епархије бањалучке. На трону епископа бањолучког био је од 1. октобра 1940. године, до своје мученичке смрти, 5. маја 1941. године, када су га усташе одвеле на обале ријеке Врбање недалеко од Бање Луке, гдје је претрпио страшна мучења, а потом убијен и бачен у ријеку. Вода је донијела његово унакажено тијело у Врбас. Данас мошти светог свештеномученика Платона почивају у кивоту пред олтаром Саборног храма Свете тројице у Бањој Луци, гдје вјерници свакодневно долазе да му се поклоне. Свети Георгије -Ђурђевдан СВЕТИТЕЉ којег вјерници Српске православне цркве прослављају 6. маја по новом, односно, 23. априла по старом календару, свети Георгије-Ђорђе (Ђурђе) био је син богатих и отмјених родитеља из Бејрута. Изучио је све школе и стекао највише образовање. Као веома лијеп и стасит младић, уживао је наклоност цара Диоклецијана, који га је, још у младости произвео за трибуна, а доцније и за старјешину хиљаду војника. Васпитан као хришћанин, Георгије није могао да ужива у слави, гледајући истовремено сталне прогоне и мучења невиних хришћана. Идући стопама Христовим, он је раздао своје имање сиромашнима и ријешио да јавно стане у одбрану хришћана. Чувши једном на суду неправедну пресуду против хришћана, Георгије устаде против цара и његових доглавника. То силно разбјесни Диклецијана, који нареди да његовог дотадашњег миљеника баце у тамницу и изложе најгорим мучењима. Георгије, ипак, не пристаде да се одрекне вјере. Тамница у коју је био затворен постала је школа вјере, гдје су многи невјерници долазили да приме хришћанство, међу којима и сама царица Aлександра, супруга Диоклецијанова. Не могавши ни најтежим мукама да натјера Георгија да се одрекне Христа, цар нареди да се он погуби мачем. Десило се то 23. априла 303. године. Са Георгијем је погубљена и царица Aлександра. Свети великомученик Георгије назива се и Побједоносац, јер је однио побједу над мучитељима и својим страдањем обратио многе у хришћанство. Легенда каже да је свети Георгије, у предјелима Лидије, убио аждају, коју су многобошци сматрали својим богом и приносили јој жртве. Р. К.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.