Позоришнa врaтa медитерaнa

Требиње изњедрило специфичне људе, жељне духовне надоградње, што показује и одлична посјећеност свим представама и другим пратећим програмима, нагласио Лука Кецман

ТРЕБИЊСКИ театрољупци могли су током протеклог викенда да уживају у представама “Пуковник птица” и Сабирни центар”, које су одигране у оквиру Фестивала фестивала. Чланови Театра “Тотал” из Високог извели су у петак комад “Пуковник птица” по тексту Христа Бојчева и у режији Јесенка Музаферије. Глумци из Високог су веома прецизно одиграли Бојчев савремени текст, који је “један од најизвођенијих савремених комада, окренут против тоталитаризма са иронијским односом и метафором луднице Балкана”. Позоришни критичари су истакли да је остварен одличан баланс на нивоу читавог глумачког ансамбла, али да је у “црнохуморном” комаду најистакнутија била креација Фаика Салихбеговића, који је тумачио “пуковника Птицу”. На сцени Дома културе у суботу увече су наступили глумци-аматери из Словачког народног позоришта “Владимир Хурбан Владимиров” из Старе Пазове са “Сабирним центром” Душана Ковачевића, у режији Aлександера Бака. На округлом столу, одржаном послије представе, закључено је да је на сцени била присутна уједначена колективна игра цијелог ансамбла, који је остварио добру комуникацију са публиком. Интересантно је да је овај Ковачевићев текст на сцени игран на три језика, српском, словачком и ромском. Бројни ансамбл из Старе Пазове окупља драмске умјетнике различитих година и глумачких потенцијала. Учесници округлог стола нарочито су истакли глумачке креације мушког дијела ансамбла. Према оцјени жирија публике, најбољи глумац представе био је Јанко Шаркези, коме је признање уручио редитељ из Београда Димитрије Јовановић, члан Умјетничког савјета фестивала. - Фестивал фестивала позоришних аматера Републике Српске, Србије и Црне Горе све више оправдава назив значајне културне манифестације на свесрпским просторима - истакао је магистар Лука Кецман, један од учесника фестивала и супервизор позоришне радионице фестивала. Према његовим ријечима, требињски фестивал је један од најбољих у организационом смислу, јер има елементе који красе професионалне фестивале - озбиљан жири, стручну селекцију, округле столове. - Тешко је наћи фестивал код нас, гдје за округлим столом сједи стотину и више људи као овдје, који воде смислене и озбиљно припремљене разговоре - сматра Лука Кецман. Он је нагласио да жири публике води рачуна да свако вече неко од младих глумаца буде награђен, а свакодневни билтен прати сва дешавања и припрема се веома стручно и одговорно. Лука Кецман је примијетио да љепоти и успјешности фестивала умногоме доприноси и сам амбијент Требиња, као “врата са Медитерана или ка Медитерану” - Овај град је изњедрио специфичне људе, који су жељни духовне надоградње, што показује и одлична посјећеност свим представама и другим пратећим програмима - нагласио је Лука Кецман. Он је подсјетио на “херцеговачки ген и смисао за језик”, јер се у Херцеговини, према његовом мишљењу, говори једна од најљепших варијанти српскога језика. М. БЕШТИЋ БЛAГО ЦAРA РAДОВAНA Водитељ позоришне радионице требињског фестивала професор Радован Кнежевић из Београда истакао је да млади глумци из Црвенке, Требиња, Старе Пазове, Подгорице и Ваљева припремају представу рађену по текстовима Јована Дучића. Ријеч је о дијеловима из књиге “Благо цара Радована”. - Говор је у великој мјери локално обојен, јер се могу чути готово сви дијалекти српског и матерњег, односно језика у Црној Гори у овим представама. Међутим, глумци и редитељи успијевају да очувају стари добри и чисти српски језик - рекао је Кнежевић. БAТAЈНИЦA У пратећем дијелу програма током викенда наступило је позориште аматера из Батајнице, сцена “Склониште у театру” са кабаретском представом “Шта је било после”, по тексту Миодрага Станисављевића, у режији Љубивоја Тадића. Публика је одлично прихватила кабаретску представу глумаца из Батајнице и овај комад, препун игре и пјесме, често је прекидан аплаузима на отвореној сцени. Послије одигране представе, координатор Умјетничког савјета Слободан Вујовић уручио је поклон глумцима из Батајнице. Вујовић је захвалио батајничким умјетницима што су били родоначелници Фестивала фестивала и пред Требињцима наступали 2001. и 2002. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.