Пјевачица открила: Од прве зараде сам купила пола телета

Пјевачица Јована Типшин једно је од осморо дјеце својих родитеља, а једном приликом говорила је о одрастању у великој породици.

Јована Типшин истакла је да је имала лијепо дјетињство, али да се од малих ногу трудила да олакша родитељима и допринесе породици.

– Одрасла сам на Звездари, и данас ту живи моја снаја, нажалост брат ми је преминуо прије неколико мјесеци. Ја памтим то лијепо одрастање, мама, тата, нас осморо дјеце, ја сам шеста по реду. Некако сте мали, немате одговорност, ту ми је била бака, тетке, то је нешто најљепше. У дворишту је живјела бака у једној кући, у другој тетка, у трећој ми. Када сам имала шест година ми смо се преселили на Бањицу. Мој тата је радио далеководе по цијелој Југославији, а мама је радила у хотелу. Ја сам из радничке породице, били су вриједни, пожртвовани родитељи који су се посветили својој дјеци. Сада када одем код њих на гроб увијек им се захваљујем што су ме овако васпитали и што сам ту гдје јесам, што су васпитали моју браћу и сестре да буду поштени, то је најважније од свега у животу. Све прође, и каријера и љубав, али најважније је остати човјек. Тата ми је био и кувар у војсци, радио је прву, другу, трећу смјену. Када сам била беба мама је морала да почне да ради, ја сам ишла у јаслице, па у предшколско, обданиште, у основној школи сам била у боравку, а они су стално радили и баш су се посветили својој дјеци – рекла је једном приликом пјевачица.

– Једном сам пожелјела да им скувам пасуљ, старија сестра ми је рекла рецепт, ја сам хтјела да им се захвалим тако. Средим цио стан, уберем цвијеће, освјежим просторије. Још као дијете сам хтјела на тај начин да се захвалим, била сам тада у основној школи. Мама дође са посла, боле је ноге, ја јој измасирам ноге, тати исто шта год треба. То ми је било важно, тата шири веш, ја му кажем ја ћу, а онда он каже "нека, одмори". Ми смо увијек све радили, радна акција у кући, пустимо музику. То је породица у којој је владала љубав. Тата је радио са струјом, послије је прешао у ГСП, колико су могли толико смо имали. Моја најстарија сестра је рођена 1960. године, удала се са 19 година, завршила средњу школу, уписала факултет и удала се млада. Брат је рођен 1962. године, па је он са својом дјевојком изнајмио стан, а ми смо остали на Бањици. Ја сам носила од сестара гардеробу, сјећам се да је мама водила моје двије сестре и мене да нам купи капут на кредит. Поштеним радом су куповали колико су могли, а ми сестре смо дијелиле гардеробу. Тати и мами сам захвална на свему, ово двоје најстаријих су одрасли, почели су рано да зарађују, али смо остали нас шесторо, па док се плате сви рачуни у стану, све то кошта – присјетила се Јована.

Јована је од прве зараде жељела да напуни фрижидер.

– Пјевала сам са Мирјаном Бешировић, ту је била још једна колегиница Оливера која ме увела у овај посао. Ја сам од 1993. године члан „Мелос естраде“, дуго година сам њихов члан, прије пар година сам добила диплому естрадног умјетника. Срећна сам што сам учила од најбољих. Они су негдје пјевали и поведу и мене, ја сам имала 12 година. Добила сам хонорар, мада мени тада паре нису биле битне, само ми је било битно да пјевам. Послије ми је било битно да донесем паре кући, да они виде да сам и ја вриједна, да им се захвалим, било ми је жао њих, искрено. Била сам срећна што сам могла да им купим пола телета, тата је био срећан, ставили смо у фрижидер. Тати и мами сам дала паре, то је моја прва зарада – рекла је пјевачица раније.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.