Овако је настала најтужнија народна пјесма, пјевач ју је написао за њу

Бројне пјесме које су хитови за сва времена неретко су настале из момената велике туге.

Многи текстописци често су инспирацију проналазили у животима певача за које раде, а неки су успели да "убоду жицу" и изазову прави тектонски поремећај емоција, не само код извођача, већ код много људи. 

Тома Здравковић је, пак, био један од оних који је сам своје песме писао, а инспирисале су га, углавном, неузвраћене или тешке љубави. Његова најтужнија песма је, нема сумње, нумера "Букет белих ружа", а иза ње се крије претужна и претешка прича.

За кога је написана песма?
Тома је ову песму отпјевао за Славицу, младу дјевојку у коју је био смртно заљубљен. 
Тома је у Тузли, док је још био непознат, упознао студенткињу Славицу. Волео ју је толико да је маштао о одласку пред олтар са њом, али је из њеног дневника открио детаље о њеном интимном животу са познатим и непознатим мушкарцима, што га је шокирало. Тома и Славица су се свађали и раскидали, иако су једно према другом гајили снажна осјећања.

Једна ситуација са Славицом била је веома непријатна.

- Мојој првој проби присуствовали су фудбалери Драган Шекуларац и Зоран Миладиновић. Подсмевали су ми се. Утучен и искомплексиран, нисам приметио да Славица седи са Зораном. Схватио сам да нешто није у реду тек кад сам им пришао. Пред целим друштвом рекла је да мора да обиђе неке пријатељице. Шта сам могао него да се сложим. Вратио сам се у пусту собу хотела "Балкан", а она се појавила тек после поноћи - касније је испричао Здравковић.

Тешко сазнање
Када је 1963. године певао на црногорском приморју добио је телеграм у којем га је лекар, који је лечио Славицу, обавестио да је она тешко, неизлечиво болесна и да жели да га види. Када је стигао у Сарајево, није могао да је препозна, јер је изгубила тридесет килограма. Тома због наступа није могао да остане са Славицом, а неколико дана касније, стигао му је нови телеграм којим је обавештен да је његова љубав умрла.Погођен њеном смрћу, написао је најдриљивију песму у каријери.

- Умрла је у Сарајеву, сахрањена је у родном Травнику, а ја сам стигао на свежу хумку, тек да положим букет белих ружа. Седам-осам година касније, баш у Травнику, први пут сам јавно певао песму њој посвећену која је била огледало нашег живота. Извео сам је тада и никад више. Плакао сам ја, плакала је цела сала. То није био концерт, већ опело. А била је плава са кратком косом. Имала је и очи плаве и помало тужне. Висока, са дугим ногама у плавим фармерицама, изгледала је као права "баба рога" - причао је Тома једном, објашњавајући како је настала песма "Букет белих ружа".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.