Операција "Радуша 72" (17)

Кантоналне власти у Широком Бријегу дале су пет хиљада марака за подизање споменика "Бугојанској групи", каже Звонко Јуришић, предсједник владе тог кантона, истичући да је то скроман допринос.

Објављујући прошле године читуље с фотографијама деветнаест усташких терориста поводом тридесет пет година "Бугојанске групе", најтиражнији дневни листови хрватске изразили су тиме и свој став према овој годишњици и погинулим припадницима групе "Феникс". Оглас с текстом у спомен жртвама палим за идеју усташтва, блиског хадезеовској идеологији, и његове поруке новине су прећутно прихватиле. Изостала је било каква реакција, што се може схватити само као одобравање. A чињеница да је плаћен, добро је дошла као оправдање за оглашавање: простор се може уступити свакоме ко за то даје новац - логика је која је у овом случају била изнад новинске етике. Међу читуљама деветнаесторице нашле су се још три, посвећене особама чије страдање нема никакве везе са акцијом убачених емиграната у Босни. Тако је и деветогодишња дјевојчица сврстана у диверзанте, што је "ван памети". Изгубила је живот нашавши се уз мајку и очуха у тренуцима мафијашког обрачуна у Паризу, исте године када су ликвидирани терористи у бугојанском подручју и херцеговачким камењарима. Ко је дао новац за споменик Било би разумљиво да су медији у Федерацији БиХ јавно рекли шта мисле о обиљежавању тридесет пете годишњице "Бугојанаца", јер се углавном све и догађало на садашњем подручју овог ентитета. Нису се огласили, изузев сарајевског "Ослобођења", чији се први текст појавио у броју од 24. јула 2006. под насловом "Ко су борци, а ко терористи". Лист је оштро осудио подизање споменика "Бугојанској групи", подсјећајући: - Суд бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије прогласио је чланове "Бугојанске групе" усташким терористима. Упркос томе овог љета у мјесту Огорје код Дрниша, тројици убијених и једном заробљеном припаднику ове групе подигнут је споменик који су финансирали порески обвезници БиХ. Чак је на комеморативном скупу у Огорју јавно саопштено да су изградњу споменика финансирала удружења хрватских бранитеља, Министарство за питања бранитеља и инвалида Федерације БиХ, као и Западнохерцеговачка жупанија. На ово је реаговао федерални министар Захид Црнкић подсјећајући да према прописима новац за споменике дају искључиво кантоналне власти. - Влада Федерације БиХ сваке године даје новац борачким удружењима. Прошле године издвојено је око 400 хиљада марака за Фондацију меморијала и око 230 хиљада марака за хрватску компоненту. Да ли је ова компонента дала дио тог новца за изградњу поменутог споменика није ми познато - тврди Црнкић. Међутим, премијер Западнохерцеговачког кантона Звонко Јуришић потврдио је да је Влада у Широком Бријегу за изградњу спомен-обиљежја дала пет хиљада марака, што је како каже, скроман допринос кантоналних власти. Он је додао да су Илија Главаш, Стипе Љубас и Филип Бешкић, који су убијени у Огорју, као и Петар Бакула ветерани који су се борили за идеју стварања независне хрватске државе. - Ми нисмо дали новац, али и ја бих им подигао споменик. Њихова је акција била исправна, али глупа јер су откривени - сматра предсједник бугојанског огранка ХВИДР-е Мирослав Зелић, који подсјећа да сличан споменик већ постоји на планини Радуши. У "Ослобођењу" огласио се и Мирко Шагољ, који подсјећа да су се у групи која се у јуну 1972. искрцала у Грачаници код Бугојна налазили припадници најекстремније усташке организације. - Данас њима подизати споменик представља класичан примјер оживљавања и величања усташке фашистичке идеологије. Он сматра да је у мјесту Огорје подигнут споменик, "бугојанској терористичкој групи" која је из Aустралије дошла с намјером да у БиХ подигне устанак и обнови Павелићеву усташку творевину - ендехазију. - Вијест о упаду терористичке групе у БиХ у Сарајеву је примљена с невјерицом. Ко је могао и помислити да се усред тадашње Југославије појави тако бројна усташка терористичка група?! На Радушу је упућена чета војне полиције из Сарајева. Нити су војни полицајци вјеровали да ће се уистину суочити и сукобити с добро наоружаним усташким терористима, нити су терористи очекивали војнике - они су очекивали народ да им се масовно придружи, закључује аутор текста у "Ослобођењу". Припаднике ове усташке групе њихови идеолози су убиједили да их хрватски народ у БиХ једва чека и да ће им се одмах масовно придружити - на устанак. Догодило се, међутим, то да им се није придружио ама баш нико. Напротив, наишли су на масовни отпор самог народа који је добро знао ко су ти "ослободиоци" и шта им је намјера. Чак је сестра пријавила једног од њих, свога брата, да јој је долазио у кућу - и тако је ухваћен. Зашто су усташе убачене у Босну Новинар је изнио интересантан закључак у вези са констатацијом говорника приликом откривања споменика, да је акција "Бугојанске групе" представљала одговор на "гушење хрватског прољећа". Aко је то, заиста, тако зашто је група упућена у БиХ, а не у Хрватску? И зашто су готово сви њени припадници били родом из БиХ? Данас подизати споменик припадницима ове класичне усташко-терористичке групе представља прворазредни чин величања и оживљавања фашизма, закључује аутор текста. Не оспоравајући добру и упућеност коментатора "Ослобођења" у догађаје од прије 35 година, морамо ипак указати на једну битну чињеницу коју је он испустио из вида. Наиме, међу деветнаест убачених терориста налазио се и један муслиман - Вејсил Кешкић, звани Весо, син Мухамеда из Мале Пећи код Бихаћа, који је емигрирао 1959. године. Још нешто. Нису сви чланови Бугојанске групе били из БиХ, неколицина је била и из Хрватске. Такође је познато је да су у оваквим и сличним терористичким акцијама усташке емиграције увијек учествовали по један, двојица или више муслимана. A што се тиче упада у Босну и Херцеговину, а не у Хрватску, ваљда је и ту ствар више него јасна. Хрватска је одувијек била за отцјепљење од Југославије, са територијалним претензијама према БиХ, па је зато требало придобити и БиХ. То је био и главни задатак акције "Феникс". (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.