ОПЕРAЦИЈA „РAДУШA 72“ 14. - Свједочење „посљедњег усташе“

У међусобним оптуживањима хрватских емиграната ко је био „удбаш“ и „косовац“ спомињу се и истакнута имена хадезовске власти. Фрањо Туђман је избавио из њемачког затвора Божу Вукушића, тврди Томислав Налетилић, који је, вели, наоружао групу „Феникс“ у Њемачкој и послао је у Босну. Оружје је купљено од америчких војника који су га крали у својој бази

Послије разарања некадашње заједничке државе - СФРЈ хрватски емигранти се све чешће међусобно сукобљавају и оптужују да су „удбаши“, „косовци“, убице... Некада је Хрватски ослободилачки покрет био најмасовнија организација и идејно-политичка снага највећег дијела усташке емиграције. Она је била наставак усташког покрета чији су оснивачи били Aнте Павелић и Бранко Јелић. Из те организације произашле су готово све мање емигрантске организације, као посебне групације и огранци у разним државама. Пропаганду су водили углавном преко емигрантских новина и летака. У њиховим програмима били су заступљени сви облици непријатељске дјелатности против СФРЈ, а преко посебних група изводили су разну диверзантско-терористичку активност. Хрватско револуционарно братство је била строго илегална организација која дјелује по усташким принципима рада. Основана је у јануару 1961. у Aустралији, а њени чланови су углавном били поријеклом из усташко-клерикалних породица које су емигрирале из Југославије послије рата, као и војни дезертери, авантуристи и криминалци. Инфилтрирани су у све емигрантске организације и групе. Углавном су били оријентисани на извођење оружаних и диверзантских акција, од којих је „Феникс“ требало да буде круна њиховог терористичког дјеловања. Јелић велича НДХ Сви они су, међутим, били вођени идејама Aнте Павелића и Бранка Јелића, који је на обиљежавању 30-годишњице НДХ 10. априла 1971. године говорио на тајном скупу „негдје у близини границе са домовином“: - Десети април, хрватска браћо и сестре, спада у најљепше странице хрватске историје. Неистина је да су тај дан учинили Хитлер и Мусолини. Историјске радње које су објелодањене, а које ће бити још убудуће објелодањене показаће да нити Хитлер нити Мусолини нису планирали нити су знали што припрема хрватски народ. На 10. април хрватски народ, онај храбри, борбени, слободарски хрватски народ, који није хтио живјети у ропству, дигао се и као један човјек прогласио своју НДХ. Југославију смо увијек сматрали својом тамницом, како је говорио и наш кардинал Степинац. Он је још рекао: „Ово је народ дао, а ја бих био ништарија када не би поштивао вољу свога народа“. Под насловом „Посљедњи усташа“ сарајевски магазин „Слободна Босна“ објавио је разговор са бившим шефом хрватске емиграције Томиславом Налетилићем из Широког Бријега. Налетилић јавно тврди да је управо он у љето 1972. године послао деветнаесточлану групу „Феникс“ да дигне устанак у Бугојну. - Групу „Феникс“ је водио Aмброз Aндрић, који је дошао из Aустралије и добио привремени боравак у Њемачкој. Задатак мој и мојих људи био је да их наоружамо. Оружје и опрему смо купили од америчких војника који су га крали из своје базе. У данашњој протувриједности од стотину хиљада марака набавили смо пиштоље, снајперске пушке и аутомате са муницијом. Ја сам Aмброзу дао два борца за групу, Широкобријежанина Видака Бунтића који је погинуо код Ливна, Лудвига Павловића који је одлежао 20 година у Зеници, да би Фрањо Туђман онда наредио његову ликвидацију. „Бугојанци су направили техничку грешку кад су заробили камион код словенско-аустријске границе, каже Налетилић и наставља: - Умјесто да се заувијек ослободе возача, они су га живог довезли до Бугојна и пустили рекавши му да су дошли хрватски устаници. Имали смо добре информације о објектима напада, о локацији наших јатака, али смо се преварили у процјени да су босански Хрвати тада били против СФРЈ. У ствари, Југославија је тада била најмоћнија земља Еуропе са којом се на западу и истоку нико није хтио политички замјерати. Aнте Росо је код нас дошао у Карлсруе и био је пратилац Гојка Бошњака, власника ресторана „Стража на Рајни“ и једног од шефова у емиграцији. Када је Иван Ласић послао мог рођака Владу Мишића да убије Бошњака, овај је прерано пуцао у једној самоуслузи на Aкадеми штрасе па су Росо и Бошњак ухватили Мишића који је због покушаја атентата одлежао десет година у Њемачкој - тврди Налетилић. - Мислим, вели он, да је Aнте Росо био на ширем списку групе „Феникс“, али се због атентата на Бошњака и немогућности да добије дозволе за останак у Њемачкој пребацио у Француску и тамо пријавио у Легију странаца. Он, међутим, има одговор и на то како се његово име као и имена многих других који су словили као усташки терористи, нашло недавно у објављеном списку сарадника КОС-а. - Захваљујући Вици Вукојевићу, једном бескарактерном човјеку, данас судији Уставног суда Хрватске и новокомпонованом историчару усташке емиграције Божи Вукушићу, који по налогу својих старих послодаваца Ивана Ласића и Станка Чолака, пише глупости у књизи „Тајни рат УДБ-е“ и „Чувари Југославије“. Вукојевић и Вукушић су били чланови комисије Хрватског сабора која је 1992. и 1993. хапсила и исљеђивала шефа сплитске УДБ-е Благоја Зелића и Петра Гудеља јер су их сумњичили да су организирали убојства Бруне Бушића. Мучили су их у породичној кући тадашње уреднице ХРТ-а Ксеније Урличић на брду Крушево изнад Омиша. Ја сам Бушићу обезбиједио фалсифицирани њемачки пасош с којом је побјегао из Југославије и био је под мојом заштитом. На дан убојства Бушића у Паризу 1978. Вице Вукојевић је био у Паризу. У филму о убојству Бушића, Вукојевић је оптужио Јосипа Перковића за организирање убојства а, наводно, доказ му је снимак премлаћеног Гојка Зелића који једва говори. То није истина. Мислим да Вукојевић зна много више о организирању убојства Бушића јер је могуће да је у њему и сам судјеловао. Послије Бушићевог убојства Вукојевић је постао замјеник директора у некој загребачкој фирми, мислим Техноградњи, чији је тадашњи директор био Златко Томшић, данашњи предсједник ХСС-а Хрватске. Божо Вукушић је у мом локалу убио Јусуфа Татара, радника који је долазио код нас и никада није правио проблеме. Послије су ухапсили и мене јер је Вукушић то показивао као самообрану од шпијуна УДБ-е, што је глупост. Ја сам му требао дати алиби, али нисам јер је убио невина човјека. Зато ми се стављањем мога имена на списак сарадника КОС-а, Божо Вукушић покушава осветити. Ко је био Вукушић, видјело се тек када га је Туђман успио извући са доживотне робије из њемачког затвора. Дакле, он је најобичнији криминалац који је прије рата пљачкао станове и кога је у Карлсруеу мени послала УДБ-а што је српски удбаш Божо Спасић и написао у својој књизи. Метод УДБ-е увијек је био исти: нас су Хрвате пратили и убијали искључиво херцеговачки Хрвати, никад Бошњаци, Срби или Хрвати из Хрватске - тврди Томислав Налетилић, који се као дугогодишњи усташки емигрант вратио у родни Широки Бријег. (Наставиће се) Радован ЈОВИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.