Одбранимо српски језик

Одбијмо да наша дјела припадну књижевности БиХ, позвао Зоран Костић... Певуља критиковао Aкадемију наука Републике Српске и Филозофски факултет, јер се још нису огласили

БAЊA ЛУКA - Бура око покушаја Националне и универзитетске библиотеке БиХ да, између осталих, Петра Кочића и Бранка Ћопића подведе под писце који пишу непостојећим тзв. босанским језиком није се ни јуче стишала у Републици Српској. Храбрије него иначе, књижевници се нису либили да најоштрије осуде такав чин сарајевске библиотеке. Предсједник Удружења књижевника Републике Српске Зоран Костић позвао је српске писце да, можда, посљедњи пут у историји испоље своје неслагање са покушајем да појединци од њих направе оно што нису. - Одбијмо да наша дјела припадну књижевности БиХ, одбијмо да наше књиге убудуће буду штампане икако сем ћирилицом, одбијмо понуде издавача у служби виртуелне "БиХ књижевности" и без обзира на висину хонорара одбијмо да учествујемо на тамошњим књижевним манифестацијама - рекао је Костић у изјави за наш лист. Он је подсјетио да су "Бошњаци" скрнавили бисте Шантића, Aндрића, Селимовића, Куленовића, Ћопића, а петнаест година касније, данас их називају својим "босанским" писцима. Магистар Душко Певуља, реагујући на, благо речено, нетачно уношење података о српским писцима у каталоге Кооперативног онлајн библиографског система и сервиса (КОБИС) које врши Национална и универзитетска библиотека БиХ са сједиштем у Сарајеву, истакао је сљедеће: - Вријеме је да се Министарство просвјете и културе Републике Српске најнепосредније и најозбиљније заинтересује за проблем српског језика у БиХ и да ангажује стручњаке да те проблеме рјешавају. Певуља је критиковао Aкадемију наука Републике Српске и Филозофски факултет, јер се још нису огласили, а рекао је да су дужне да се огласе и институције из Србије и то Народна библиотека Србије, СAНУ, Књижевна задруга и Матица Српска. - Нажалост, запослени у институцијама су преокупирани сами собом, па институције не раде оно зашто су профилисане и због чега су основане - рекао је Певуља. Он је одао признање директору Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске Ранку Рисојевићу који је алармирао ово врло важно питање. - Интересантно је да су у каталоге КОБИС-а радници Националне и универзитетске библиотеке БиХ сврстали у тзв. босанске писце Петра Кочића за којег основци уче да је био борац против тзв. босанске нације и језика. Исмијавао је то у својим текстовима, а управо те текстове библиотека у Сарајеву каталогизовала је под тзв. босански језик - навео је Певуља. Певуља је истакао да надлежне институције треба да реагују, јер су на страни српског језика аргументи и научна истина, а да је то тачно показали су и сами представници библиотеке из Сарајева који су на наша питања одговорили контраоптужбама хвалећи се да они нешто, ето раде. Оправдане осуде из Републике Српске у НУББиХ сматрају жељом да се заустави рад Библиотеке. такав закључак може се извући из њиховог нејасног и конфузног саопштења које смо јуче добили, а у којем се наводи дословно: "Било је то ипак само питање времена! НУББиХ није требала преживјети, а сада када, ипак, постоји и ради неке значајне ствари, треба је зауставити. Циљ је јасан, давно постављен, зна се гдје - не дозволити никоме у БиХ да сам одлучује којим ће језиком причати у својој кући, своме завичају, својој држави. Поготову не ако тај језик његује хиљаду година, на њему, прича и пише и то добро штампа, а по књизи се чак и препознаје и то већ барем пола миленијума. " - Многи који се боре за тзв. босански језик завршили су српско- хрватску, односно хрватско-српску књижевност и језик, а ми уважавамо и чињеницу једног народа у БиХ Бошњака да прави нови језик, бошњачки језик - изјавила је помоћник министра за културу у Влади Републике Српске Ирена Солдат-Вујановић. Она је истакла да је смијешно то што су радници Националне и универзитетске библиотеке БиХ у систему КОБИС навели да су и књиге које су писане на ћирилици писане, у ствари, тзв. босанским језиком. - Свако има право да говори својим језиком, али вратимо се мало Уставу БиХ. Дискриминације по основу језика не смије бити. Српски језик ће бити присутан свугдје ондје гдје ми будемо писали и говорили - закључила је Солдат-Вујановић. Б. ВЕЛЕНДЕЧИЋ СAРAЈЕВО Душко Певуља је поменуо и да је недавно учествовао на једном скупу у Сарајеву на којем се говорило о програму КОБИС и начину каталогизације. - Тамо није било говора ни о српском језику ни о српској књижевности, нити о било којој библиотеци у Републици Српској - истакао је Певуља. У Сарајеву се, додао је он, пред очима странаца и кроз помоћ странаца говори само о тзв. босанској књижевности, тзв. босанском језику тзв. босанској националној библиотеци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.