Незаборавак у вијенцу сјећања

На књижевној вечери у Козарској Дубици, сваки од учесника уткао је по један цвијет, симболично назван незаборавак, у велики вијенац љубави, заједништва и опомене упућене из свих мјеста одакле су били страдалници у Јасеновцу

„СВЕ што тада беше српског рода прекри земља и однесе вода... ...никад неће догорети свећа која Србе на Градину сећа“ Стихови опомене, уткани у поему Боре Капетановића „Јасеновац“, пловили су небом понад Тополе ужаса. Парали су мир Тишине и Поуња. Мир, али и немир који се увукао у душе учесника Првог поетског помена који је, у Козарској Дубици и Доњој Градини, 26. и 27.априла, окупио око три хиљаде младих Поткозарја и њихових гостију те десетак поета, глумаца и пјеснике који тек долазе. Не зна се шта је тих дана уз обале Уне било љепше и величанственије. Да ли стихови које су казивали Љубивоје Ршумовић, Рајко Петров Ного, Добрица Ерић, Боро Капетановић, Владимир Јагличић, Рајко Лукач, Ранко Павловић, Зоран Костић... или „Смрт мајке Југовића“ коју је, на руском језику, рецитовала Јелена Трепетова... Или Раденка Шево која је младима даривала „Стојанку мајку Кнежопољку“... Или пјесме које је, на језицима сва три народа страдалника, изговорила музички стваралац Наташа Тодоровић... Или тринаестогодишња Невена Стошић која је рецитовала своју пјесму посвећену др Милутину Вучковцу који је, без свих својих најмилијих који су нестали за јасеновачке несреће и злочина и које ни до данас није пронашао, остао како беба... Или ријечи које је, приликом свечаног отварања Поетског помена изговорио Младен Иванић, потпредсједник Вијећа народа БиХ. Првог дана овогодишњих свечаности, на књижевној вечери у Козарској Дубици, сваки од учесника уткао је по један цвијет, симболично назван незаборавак, у велики вијенац љубави, заједништва и опомене упућене из свих мјеста из којих су страдали недужни. Казивања књижевника, цијело вријеме пратио је филм о страдањима и патњи јасеновачких мученика. О данима када је на јасеновачким просторима, у усташким логорима смрти, на звјерски начин мучено и уморено око седам стотина хиљада невиних душа. - Повода за организовање Првог поетског помена било је много. Међутим превладала је жеља многих, а прије свих начелника дубичке општине, да се у Доњој Градини, мјесту стравичног злочина и страдања Срба, Јевреја и Рома, потише једна повеља представника свих општина на чијем подручју су, током Другог свјетског рата, почињени и највећи злочини, а који су и домаћини културних манифестација. То смо и урадили - рекао је иницијатор овог великог скупа је Милан Дашић. Потписе на заједнички документ - Повељу о братимљењу и трајању манифестација, ставили су Владимир Јагличић, у име Великог школског часа у Крагујевцу, Дрена Куриџа, у име Оштре Луке, мјеста у коме се организује књижевна манифестација „Шушњар“, затим Марко Павић у име Приједора, града домаћина Књижевних сусрета на Козари и Бранко Бараћ, начелник општине Козарска Дубица, домаћина Првог поетског помена. Текст и снимци Славиша СAБЉИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.