Награда не смије бити мотив

Обиљежја данашње графике су таква да могу равноправно са другим умјетничким дисциплинама обликовати критеријуме данашње умјетности, објаснио Зоран Бановић

НA наградном конкурсу за графику у Београду, одржаном од 25. октобра до 6. новембра на тему "Свет је отворена књига", Бањолучанин Зоран Бановић добио је прву награду за линорез. - Сатисфакција је утолико већа што је о концепцији изложбе и наградама одлучивао жири изразито референтног састава. То су историчари умјетности Љиљана Слијепчевић и Жаклина Ратковић, бивши и садашњи кустос Музеја савремене уметности у Београду, те Велизар Крстић, редовни професор Факултета ликовних уметности у Београду - рекао је за наш лист Бановић. Он је додао да интензивно ради на једном циклусу графика из којег селектује радове за колективне изложбе у Србији и иностранству. - Бавим се углавном цртежом, графиком и графичким дизајном, али то, наравно, не значи да нисам заинтересован и за друге техничко-медијске поступке градње умјетничког дјела - рекао је Бановић. Према његовим ријечима, током школовања био је фасциниран природом, чији витализам је и данас његова важна преокупација. - Ослонац је нађен у аутономности и унутрашњем ритму облика који су се зачели у природи, али је њихов функционални и значењски смисао одређен природом медија. У посљедње вријеме, трагајући за новим могућностима визуелне хармоније, ликовно-синтактичка грађа је тако структурисана да резултује и новом језичком структуром својеврсног ликовног сциентизма. Пластичким манифестацијама на тим радовима сугеришу се резонанције природне енергије. О томе свједочи и награђени линорез - испричао је Бановић. Награде су за Бановића значајне јер, углавном, верификују извјесни професионални ниво. - Награде умјетнику могу представљати одређену сатисфакцију, али не могу бити и мотив. У том случају, вјерујем да би изостале - рекао је Бановић. Он је, између осталог, добитник награде "Златна игла" Удружења ликовних умјетника Србије и "Великог печата" Галерије графички колектив у Београду. - Ради се о изложбама од изузетног значаја, са вишедеценијском традицијом - нагласио је Бановић. Он је рекао да позиције графике данас одређују многи фактори, а међу најзначајнијим је и "експанзија медија новотехнолошке продукције, који чине да садашња умјетничка пракса у свему одступа од традиционалних подјела у умјетности". - Усљед изразите примјене дигиталне технологије у умјетности посљедњих година, поимање графике данас је знатно флексибилније, па су релативизована питања традиционалних својстава и кодекса типичних за овај медиј, умјетнички оригинал, ауторски отисак, тираж... Ипак, мислим да су обиљежја данашње графике таква да може равноправно са другим умјетничким дисциплинама, цртежом, сликом, инсталацијом, видеом... обликовати критеријуме данашње умјетности и да се пред њом налазе обећавајуће перспективе - објаснио је Бановић. Према његовим ријечима, за нашу средину је драгоцјено постојање Aкадемије умјетности, која "управо пролази кроз период консолидације, спремајући се за активнију улогу у заједници која ју је основала". Љ. РAДИЋ БИОГРAФИЈA Зоран Бановић је рођен у Приједору 1966. године, а 1996. године је дипломирао на београдском Факултету ликовних уметности. Три године касније, завршио је постдипломске студије графике. Од 1992. године, имао је девет самосталних изложби, излагао је на више од 150 националних и 40 међународних колективних изложби. Добитник је 11 награда за графику, а према његовим ријечима, све награде које је до сада добио имају одређени значај, "утолико прије што су о њима одлучивали значајни ликовни критичари и историчари умјетности, као што су Јерко Денегри, Вања Краут, Љубица Миљковић, Љиљана Слијепчевић или Борка Божовић".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.