На сусретима у Брчком представило се Народно позоришт

Навикнути на ансамбл представе из нашег позоришта, гледаоци и критика "затечени" игром три глумца у, слободно се може рећи, празном простору, истакао Ермин Сијамија

БРЧКО - Представом "Игра плакања", у режији Горчина Стојановића, рађеном по тексту Aлмира Имширевића прексиноћ је у оквиру 24. сусрета позоришта БиХ у Брчком наступио четворочлани глумачко-музичарски ансамбл Народног позоришта Сарајево. Ова донекле љубавно психолошка драма настала је, према ријечима Имширевића, по узору на једну драму Владимира Набокова. По оцјени критике, ради се више о "својеврсно филмском" него драмском сценарију. Поставка Горчина Стојановића је у потпуности ослоњена на глумце (поред Ермина Сијамије играју Изудин Бајровић и Ејла Бавчић уз музичку пратњу Вишње Бакалар), којима је у готово празном простору са једним столом и столицом и нешто мало помоћних, ситних реквизита, остало да се својим занатским умијећем и креацијама искажу и освоје гледаоца. На округлом столу одржаном након представе Имширевић је рекао да колико год је настојао да текст лиши дневне политике, то му до краја није успјело. Јер, како је нагласио: "У Босни се ни љубавна прича не може испричати, а да се у њој не појави нешто банално, као што је ратни злочин". Директор Драме Народног позоришта у Сарајеву Ермин Сијамија, који у "Игри плакања" тумачи седам ликова, рекао је да је вријеме да се ослободимо рецидива и да нас, уз дужно поштовање, старији пусте да се што прије интегришемо у оно што је у Европи и свијету већ одавно живо у позоришном животу. - "Игра плакања" је за многе изненађење. Навикнути на ансамбл представе из нашег позоришта, гледаоци и критика су "затечени" игром три глумца у, слободно се може рећи, празном простору - истакао је Сијамија. На округлом столу одржаном након представе готово све вријеме вођен је дијалог између бањолучког позоришног критичара Aлександра Грандића са протагонистима ове представе. Грандић је рекао да подтекст ове драме, која подједнако партиципира нашу прошлост, али и невеселу будућност, нуди изузетне могућности и редитељу и глумцу. - Све се дешава у простору рушевине начете ратом, с дубоким траговима у души. Како то каже и дефинише српски писац Григорије Кнежевић, "сви ми који смо прошли рат смо начети људи". Та пукотина и начетост се могла видјети и у "Игри плакања" - оцијенио је Грандић. Он је навео елементе у којима се то одражава: скривање идентитета (због злочина), љубавни троугао и назнаке из тог подтекста приче које су извирале у глумачким креацијама понекад и врло сугестивно. - Ово је "нова драма". Било је потребно наћи пет-шест гестова, што је довољно за позоришну представу. Театру је заиста примјерена реченица која је изговорена вечерас на сцени: "Хиљаду ријечи вриједи као једна слика" - образложио је, режисер Стојановић свој приступ Имширевићевом тексту. М. ЂУРЂЕВИЋ ПРОГРAМ Претпосљедње вечери Сусрета, синоћ, је пред љубитељима позоришне умјетности у Брчком, у званичном програму одиграна представа "Бљесак златног зуба" у режији Нине Клефлин по тексту Мате Матишића у извођењу Хрватског народног казалишта из Мостара. Сусрети ће бити завршени представом "Ханка", коју ће у званичној конкуренцији вечерас играти глумци Народног позоришта из Тузле, по тексту аутора Исака Самоковлије у режији Сулејмана Купусовића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.