На снимању филма "Свети Георгије убива аждаху" у Омарск

Дјелићи мозаика, који чине сцену: разровани путеви, трошна болница, рањени војници, уморни коњи, довољно говоре, и без ријечи, о страхотама српског страдања

- ИДЕМО, још једна проба - чују се ријечи редитеља Срђана Драгојевића, док филмска екипа предвођена Лазаром Ристовским креће у акцију. Снимају сцену стријељања једног војника испред разрушене циглане, у сивом и блатњавом амбијенту, који изгледа као сабласно оживљена страница прошлости. Први ратни пуцњи, који су одјекнули 3. октобра у Омарској код Приједора, означили су не само почетак снимања Церске битке, него и нову степеницу према остварењу десетогодишњег филмског сна сценаристе Душана Ковачевића и редитеља Срђана Драгојевића, али и нове странице у историји кинематографије Републике Српске. Статисти обучени у српске војне униформе, распоређени по осматрачницама, са мање или више стрпљења чекају да снимање почне. Чак и овако, из уског пролаза, тик иза српског војног штаба, гдје скривени посматрамо снимање (није нам дозвољено да приђемо ближе), у блату до кољена, можемо осјетити како је било тешко српском народу живјети и преживјети, увијек, на бранику отаџбине. Па ни сада глумцима није лако вјерно представити мрачну страну српске историјске позорнице и причу, како је рекао сам Душан Ковачевић, налик на грчку трагедију. Дјелићи мозаика, који чине сцену: разровани путеви, трошна болница, рањени војници, уморни коњи, довољно говоре и без ријечи о страхотама српског страдања... Иде прва, па друга проба, понављање сцене, под кишом која неуморно пада... Екипа сложно креће даље, увијек, изнова. Церску битку и јуриш инвалида снимаће у Омарској, а сценограф Миљен Кљаковић Крека, објаснио је да им је баш такав амбијент био потребан. Сивило, блато, све мрачно, типична слика рата и страдања... Прва клапа за "Светог Георгија" пала је још 18. јула у етно-селу Брестовац код Делиблатске пјешчаре, гдје је снимљено 80 одсто радње филма, а ратне и завршне сцене биће снимљене у Омарској. Срђан Драгојевић нам је и рекао да је им за снимање у Омарској киша насушна потреба и да сваки дан без ње представља проблем. Само једна сцена предвиђена је за ентеријер, дијалог између Ђорђа жандара (Лазар Ристовски) и капетана Тасића (Бранислав Лечић) и она је снимана првог дана. - Први кадрови су успјешни снимљени, а надамо се да ће тако бити и наредних дана. Одлучили смо и да сцену убиства Франца Фердинанда, која је требала бити снимана у Београду, премјестимо у Бању Луку. Схватили смо да је из продукционих разлога једноставније да то вежемо за снимање у Омарској - рекао је Срђан Драгојевић и додао да су предвиђена 24 снимајућа дана у Омарској. Он је најавио да ће остатак филма бити снимљен у Бугарској, односно сцене: сусрет Катарине и Гаврила на жељезничкој станици, као и екстеријер и ентеријер Шапца. Драгојевић је још прије прве клапе филм "Свети Георгије убива аждаху" означио као најзначајнији подухват у каријери. Он је открио да га је у тексту Душана Ковачевића првенствено привукла мелодрама и љубавни троугао. Ковачевић је на почетку снимања истакао да је суштина приче "Свети Георгије" остала иста као у позоришту, али да је дописано много тога о чему су ликови раније причали. - Филмски дијалог се битно разликује од позоришног, који је софистциранији и поетичнији. Зато је и промјена текста била неминовна. Сигурно је да ће и сценографија много допринијети филму у визуелном смислу - рекао је Душан Ковачевић. Надахнуће за цијелу причу Ковачевић је пронашао у истинитој причи свога дједа Цветка који је био воловодац у Првом свјетском рату. Као свједок трагедије која је задесила једно мачванско село, Цветко је унуку препричао шта се све дешавало. Тако је из Ковачевићевог пера изашла прича о страдању инвалида и романси, која је имала тужан крај. Радња филма смјештена је у мачванско село, гдје је 1914. године становништво подијељено у двије супротстављене струје. На једној страни су сељани, потенцијални војни регрути, а на другој борци са тјелесним манама из претходна два балканска рата. Између те двије групе влада велика нетрпељивост. Убрзо почиње велики Први свјетски рат и здрави дио становника села је мобилисан. Инвалиди који су остали у селу, како се причало, покушавали су да се приближе женама и сестрама војника. Ове гласине, као оговарања и непровјерене вијести стизале су до српских војника у рововима неколико недјеља прије непријатељског напада. Да би спријечили побуну, српска Влада одлучује да пошаље инвалиде на фронт и тако смири разбуктале страсти. Ова необична прича је велики ратни рам за љубавни троугао између младог ратног инвалида, локалног жандара и његове жене, који ће се трагично завршити. У цијелој ратној причи, своје мјесто заузеће позната глумачка имена из Србије и седам глумаца из Републике Српске. Поред Лазара Ристовског, екипу филма чине и Бора Тодоровић, Зоран Цвијановић, Драган Николић, Слободан Нинковић, Милутин Милошевић, Наташа Јањић... Њима су се придружили и Верица Николић, Душко Мазалица, Марио Лукајић, Aлександар Стојковић, Дејан Зорић, Борис Шавија и Нина Граховац из Републике Српске. Глумац Марио Лукајић снимаће сцене у Бугарској, тако да "борбу" очекује тек у новембру. Интересантно је да глумац Драган Николић (у улози свештеника) прије двадесетак година глумио у представи "Свети Георгије убива аждаху", када је имао улогу Гаврила. Зоран Цвијановић, који глуми Милета Вуковића, 16 година је био дио позоришне дружине у комаду "Свети Георгије убива аждаху". Удружена са снагама из Републике Српске, копродуцентом "Оскар филмом", продуцентска кућа "Свети Георгије убива аждаху" храбро је закорачила у занимљиву филмску причу. Продуцентска кућа "Свети Георгије убива аждаху" настала је удруживањем четири куће, "Зилион филма", "Јодија", "Маслачка/Делиријума" и "Оскар филма" из Бање Луке. Сви су сложно запловили према филму "Свети Георгије убива аждаху" и имају један циљ, да у најбољем свјетлу засијају на прољећној премијери. Тада ће коначно и цијела прича бити заокружена, али и доступна свима који желе да погледају дио мозаика српске историје. Онај дио о коме се до сада нису снимали филмови, ако изузмемо "Марш на Дрину." Aлександра РAЈКОВИЋ ГAВРИЛО ПРИНЦИП Бањолучки глумац Душко Мазалица појавиће се у историјској улози Гаврила Принципа. - Ова улога је за мене веома инспиративна, мада није прва историјска, јер сам раније глумио Петра Кочића и Борислава Пекића. Личност Гаврила Принципа ми је интересантна, посебно због два дијела која је чине. Са једне стране био је обичан средњошколац, кога је водила идеологија, а са друге је преокренуо ток свјетске историје - рекао је Душко Мазалица. Овај глумац до сада није играо у дугометражним филмовима, али имао је искуство глумећи у студентским и кратким филмовима. ПОТРЕБНО ЈОШ СТAТИСТA За Церску битку и убиство Франца Фердинанда, које ће бити снимано испред Банског двора у Бањој Луци, потребни су бројни статисти. Сви заинтересовани могу се јављати свакодневно у бањолучки мултиплекс "Козара", а у обзир долазе жене, дјеца и мушкарци свих старосних доби. СЦЕНAРИО "Међу гомилом тесно испреплетених тела српских и аустроугарских војника, Ђорђе и Гаврило. Мртви. Својим телима су заштитили - Ванета чија се глава, испрскана крвљу и блатом, лагано помера. Катарина клекне, додирне дечаково лице. Ване отвори очи. Ване сироче Видео сам га... Видео. Катарина помогне уплаканом дечаку да устане. Дечак који се до сада увек понашао као одрастао човек, не издржа. Заби главу у скуте Катаринине хаљине и поче да јеца, тихо, док му се рамена тресу. Катарина стави руку на дечакову главу и стрпљиво сачека десетак секунди да се смири. Онда се усправља и даје дечаку икону. Дечак ћутке узме окрвављену слику свеца. Катарина приђе двојици непомичних мушкараца. A онда, ћутке, без речи, клекне и почне песницама да их удара у груди, по раменима... Нема ту претеране страсти или нечега што олако називамо женском хистеријом, ударци који одзвањају више личе на неки мрачни, исконски ритуал. Дечак посматра Катарину. Његово лице је маска избраздана траговима суза које су нашле свој пут кроз слој блата и крви. Катарина се зауставља. Подигне главу. Иза ње, мало даље, Јелена, Гаврилова жена. Две жене се гледају пар тренутака. Затим, без речи, почну да на кола подижу два мртва човека. Ване сироче Деда није стигао да ме научи да читам... да пишем... и да рачунам. Катарина зачуђено гледа дечака. Ване се осмехне. Ване сироче Aли ме научио... Ване принесе фењер устима и дуне. Ване сироче Да идем... кроз мрак. Светлост нестане на дечаковом лицу. Дечак се окрене. Силуета дечака, две жене и двоколица са великим точковима, мили кроз мрак. Иза кола иде ћопаво куче. Ване предводи тужну процесију кроз тмину, кроз читав двадесети век". (Завршни дио из сценарија за филм "Свети Георгије убива аждаху")

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.