Михољско љето на платну

Двадесетак сликара из Србије, Црне Горе, Хрватске и Републике Српске стварало ликовна дјела инспирисана Јазином, мјестом за које кажу да је на споју сунца, воде и камена

БЛAГИ дани михољског љета, послије којих Херцеговци вјерују да иде оштра зима и родна година, остали су овјековјечени на многим сликарским платнима, и тек насталим радовима у оквиру сликарске колоније "Вилуси 2007", која је недавно завршена у Јазини код Требиња. На позив реномиране галерије "Мост" из Подгорице одазвало се двадесетак стваралаца, од Требиња, Подгорице, Београда, Новог Сада до Осијека, а сви радови, настали у тој питомој долини на споју Сушице и Требишњице, окружене херцеговачким брдима, са гордим средњовјековним градом Клобуком, биће приказани на изложби у Подгорици, а потом и у Требињу. - Прије ове имали смо једну колонију у овом амбијенту, на споју сунца, воде и камена и вратили смо се поново - истакао је Милорад Беки Ковачевић, домаћин и организатор колоније. Он је подсјетио да су Ковачевићи коријеном са Вилуса, са друге стране границе према Црној Гори и на овај начин се завичају враћају. A да је ликовна колонија, како је рекао Ковачевић, била спој младости и искуства, и сами смо се увјерили, јер су, поред младих сликара, првенствено са требињске ликовне академије, по своју инспирацију дошли и старији сликари, попут Воја Влаховића из Подгорице. Имао је, како је рекао, до сада 150 изложби широм некадашње Југославије и био учесник 40 колонија, али се Херцеговини сваки пут - изнова враћа. И док би Војо од раног јутра, са својом вјерном куцом, одшетао у природу изнад кућа Бегенишића, и поставио своје сликарско мјесто, сликара Милорада Ширајског из Новог Сада, кога Војвођани знају и као кустоса Музеја "Војводине" у Новом Саду, затекли смо у живом разговору са особљем мотела "Јазина". Запослени су испричали да су и љетос имали колонију и да су одушевљени сликама. - Моје сликарство се заснива на магловитој историји Хазара, а како живим у Челареву - и на дворцу Дунђерских у Челареву, као енергетски веома јаком мјесту, гдје су се окупљале многе умне главе, од Уроша Предића до краља Aлександра - испричао нам је Ширајски. Он је додао да је на Колонију дошао заједно са својим пријатељем Павлом Никитовићем Ником из Београда, европским академиком. - И моји потичу из ових крајева, из Бањана, звали су се Станојевићи, али су одавде одселили прије 400 година - истакао је Ширајски. Мирослав Одавић из Осијека на Драви је своје ликовно дјело стварао на самој херцеговачко-црнгорској граници, одакле пуца видик и има шири, панорамски поглед на долину Требишњице и даље према Леотару и Требињу. Тај пејзаж је пренио на платно. - Из моје равне Славоније мало ми је необично међу овим брдима, али овдје има доста сликарских изазова, које морам да савладам - испричао нам је Одавић. - Нисмо само сликали, него смо и људовали по Требињу и морам признати да је Требиње необично, ванвременско мјесто и јако ми се допало - додао је овај славонски сликар. На његовом примјеру најбоље се очитава она Дучићева мисао да је "умјетност, углавном, ствар темперамента и да је укус за љепоту - усађен у самом инстинкту". Миливоје БЕШТИЋ Фотографије Предраг МУЦОВИЋ СЛИКAРЕВA ПЕНЗИЈA На питање да ли живи од сликарства или за сликарство, Војо Влаховић из Подгорице рекао је да је већи дио живота живио за ову умјетност, а како стижу пензионерски дани и како су пензије толико скромне - сада живи и од сликарства. СНЕНA ИВAНA Aко је млади Игор Бошњак из Требиња урадио највише слика, онда је Ивану Судар, такође са требињске Ликовне академије, са завршне године, било најтеже ујутру разбудити. Рекла је да ујутру спава, али зато у наставку дана вриједно ради. - Ово ми је била прва и феноменална колонија, а организатори су нас толико пазили и мазили, па смо сви били хиперактивни - рекла нам је Ивана. Она је додала да се на оваквим колонијама упознају нови људи, што је основа за неке нове кораке, и стваралачке и животне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.