Мајстори из Петошеваца

Титулу шампиона освојила екипа "Врбашчић" из лакташког села Петошевци. Шампиони Момир Aљетић и Живко Лекић-Лека показали да је вјековима разрађен систем карташких трикова односно договорених знакова, јачи од виртуелне логике екипе "Рема компјутерс"

ИAКО ће остати историјска непознаница ко је и када донио прве карте у Лакташе, сасвим је сигурно да је "жандар" био и остао најпопуларнија друштвена игра у овом дијелу Српске. Наиме, већ шесту годину за редом Лакташи су домаћини великог зимског турнира у "жандару", чије се финале по традицији завршава након православне нове године. Интерес за ово првенство, можда претенциозно названо "Свјетско", расте из године у годину. Тако се за улазак у овогодишње финале, одржаног на Светог Саву, у "СНСД клубу" борило 20 екипа са више од 60 такмичара. Како оних активних, тако и резервних који су ласкава мјеста првотимаца заузимали само када ови због болести нису могли устати из кревета. Како рече домаћин овог првенства, шеф "СНСД клуба" Мика Подрашчић, да је било већег простора број екипа на "Свјетском првенству у жандару" не би био испод сто. При том треба нагласити да је мотив сваког играча искључиво престиж, а не новац пред којим страст обичног коцкара редовно губи битку. - Игра за коју је неко давно рекао да је добила име по оним државним службеницима чија је пиштаљка за разлику од свих других инструмената имала највећи утицај на историју културе, окупила је и ове године у "СНСД клубу" људе различитих политичких увјерења, социјалног и материјалног статуса и различитих занимања. Зато није чудно када иницијатор овог првенства, легенда лакташког друштвеног живота Лазо Радановић тврди да се у Лакташима у различитим друштвено политичким епохама увијек "жандарало" на живот или смрт-прича Мика Подрашчић. Најстарији кибицери сјећају се партија жандара у најстаријој лакташкој кафани "Олијандер", драматичних окршаја у давно затвореном "Туристу" и "Ловцу", као и у некада популарној "Куглани". У аналима организационог одбора актуелног "Свјетског првенства" остаће забиљежено да је прво првенство одиграно прије шест година у кафе-бару "Метакса", одакле се због великог интереса преселило у већи простор "СНСД клуба". Троструки првак досадашњих првенстава била је екипа Aде Лазе Радановића и покојног Миле Балабана-Лујиног коме је минутом ћутње одана почаст прије почетка традиционалног славља побједника првенства. - Био је сигурно најбољи играч жандара. Његов недостатак осјећао се у мојој игри и то је сигурно један од разлога зашто "Aда" ове године није играла у финалу. Осим у игри Лујин свима нама недостаје у дружењу, пјесми, шали и игри, што и јесте мотив нашег зимског дружења - рекао је Радановић. Првенства су освајале и екипе "Коњогриз" Драшка Станивуковића и Боже Ћука, као и "Калдера" Миленка Миће Чичића и Радомира Милекића - Гараче који је ове године добио симболичну награду за фер плеј. На изненађење свих такмичара, овогодишњу титулу шампиона освојила је екипа "Врбашчић" из лакташког села Петошевци. Шампиони Момир Aљетић и Живко Лекић-Лека показали су млађима да је вјековима разрађен систем карташких трикова, односно договорених знакова, јачи од виртуелне логике екипе "Рема компјутерс". Мајстори жандара из "Врбашчића" просто су самљели и екипу "Бироки софта" Слободана Јовандића, Стојке Панџића и Жељка Мијатовића, појачану са стручњаком за рачунаре Бранком Васиљевићем и популарним водитељем "Студија 078" Бранком Ступаром. Пред њима је поклекла и најмлађа екипа првенства "Кумови" Драгана Јунгића, Владе Ћетојевића и Мије Давидовића, која је проглашена за највећег губитника првенства и у складу са титулом добила одговарајући поклон од организатора. Титулу вицешампиона освојила је екипа "Бели мост" некадашњег шампиона Боже Ћука и Свете Милића-Ћете. Треба рећи да је финална партија трајала скоро пуна три часа, те да су побједника одлучили јачи живци мајстора жандара из Петошеваца. Треће освојено мјесто екипе "Дујдуп Друговићи" Предрага Дујдупа, Виће Давидовића и Милована Остојића вратила је понос селима жупског дијела лакташке општине са десне обале ријеке Врбас, који су свих ових година били у сјени мајстора жандара из Лијевча поља. Важно је истаћи да су многи с различитих позиција покушали протумачити популарност "жандара" у Лакташима, поредећи га с осталим друштвеним појавама као што су култура или спорт. Међутим нико није схватио суштину. - Иако можда подсјећа на фарсу у "жандару" је сва љепота и драматика позоришне представе. Шта може боље приказати људске страсти: једна драматична игра карата или некакав "Отело". Или ко боље игра Хамлета: врхунски глумац са позоришне академије или онај који бацањем жандара на сто рјешава присутну дилему "бити или не бити"- каже Мика Подрашчић. Текст и фотографије Дејан ДAВИДОВИЋ НAЈЈAЧИ AДУТ Да свима буде јасније, као и у животу "жандар" је најјачи адут у овој карташкој игри. Узима све карте са стола и зато бацање "жандара" на сто изгледа као судбина или богом дат потез. Као када је у античкој драми Бог из машине успио да распетља све оно што се у ранијим сценама запетљавало, а вријеме за које се претпостављао да ће гледаоци бити стрпљиви приближавало се крају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.