Кршкa љепотицa ријекa Вријекa

Крашка љепотица у љетном периоду подсјећа на овећи поток, али је и таква одавно постала позната и надалеко се прочула по својој љепоти, риби гаовици, предјелима кроз које протиче до понора...

РИЈЕКA Вријека тече кроз Дабарско поље свега око два и по километра, прије него што се изгуби у понору Пониква. Ова крашка љепотица у љетном периоду подсјећа на овећи поток, али је и таква одавно постала позната и надалеко се прочула по својој љепоти. Како и не би кад је њена, ничим загађена, вода бистра као суза, а током цијелог тока, без било какве бојазни, може да се пије зими и љети. Истина, љети се у доњем дијелу тока загрије, али је и тада бистра као херцеговачка љута лозова ракија и за пиће је чак и на самом ушћу у јаму Поникву. Некада су њено извориште красили млинови, чији су власници били Илићи, Вујовићи, Пешикани... а жито се догонило са разних страна, чак и из села удаљених и по 30 километара. Ту су власници жита знали и да преноће чекајући да дођу на ред, а испред млиница би, причају, редовно било завезано на десетине коња, магаради и мазга. Данас су од млиница остале само зидине над које су се надвиле гране врба и другог дрвећа, али и прича о некадашњим временима. Према једној од тих прича ендемична рибља врста гаовица из Вријеке завршавала је на трпезама богатих и стигла чак далеко до Стамбола града и султана свијетлога. Елем, према тој причи, путовали Херцеговином, уздуж и попријеко, турски путописци, војсковође, ајани и други емисари, па пробали и чувену рибу гаовицу. Пробали и увјерили се у њен квалитет и истинитост тврдњи да она подмлађује и све испричали и султану, па и он пожелио да је проба. Кажу да су гаовицу у Стамбол слали након сушења, али и свјежу. A да се не би покварила на тако дугом путу завијали су је у лишће јасена и смокве, у коме би она сачувала сва своја афродизијачка и друга својства. - Гаовица живи у пећинама и јамама, односно подземним водама, а на површину излази у јесен и рано прољеће када набујају подземне воде, а тада се и лови. Ријеч је о ситној риби дугој у просјеку око десетак центиметара, или још мање, али изванредног укуса. Ријека Вријека обилује и другим врстама животињског и биљног свијета. Ту је и пастрмка поточарка, затим ријечни ракови, па видре и бројне птичије врсте које се ките око ријеке и у цијелом Дабарском пољу. Нигдје риба брже не расте и напредује као у Вријеци, а изванредан прираст биљежи због обиља хране. Убацивали смо и калифорнијску пастрмку, али она ту може да се задржи двије или највише три године. Чим дорасте до мријеста заувијек нестане као да ни постојала није. Најприје смо се питали о чему је ријеч док нисмо утврдили да није послушала свој исконски инстинкт и отишла низводно, кроз јаме, пећине и водене подземне канале и завршила у Билећком језеру, или можда у ријеци Брегави, јер ко ће све знати гдје се воде Вријеке, послије понирања у Поникву, поново појављују на површини земље - прича Зоран Вујовић, који је рибочувар Спортско-риболовног друштва "Билећа" из истоименог града. A то друштво газдује водама Вријеке, па су посљедњих година пуно учинили не само да је порибе и заштите од криволоваца него и да уљепшају њене обале. Тако редовно чисте, сијеку шибље и на други начин уљепшавају обале понорнице, на којој су направили и два дрвена мостића, за своје потребе, али и да би служили мјештанима Бијељана и другим селима на ободу Дабарског поља, знатно мање становника него некада, али и они што су преостали знају пуно тога да испричају о понорници Вријеци јер сваки њен врутак крије по једно казивање. Има још једна специфичност за ову крашку љепотицу јер је људи који живе уз дио гдје она извире зову Вријека, док је у другим дијеловима билећког краја зову Вриока. Оба назива су тачна, а народ користи онај на који је навикао. Шћепан AЛЕКСИЋ Фотографије Предраг МУЦОВИЋ БОГAТО ЛОВИШТЕ Око ријеке Вријеке простире се на све стране богато ловиште. A у њему вукова, дивљих свиња, срна и друге ситније дивљачи не недостаје. Неко од спретних ловаца убио је недавно и двије лисице, али како лисичију кожу, која је некада била на цијени, више нико не откупљује оставио их је у сусједном Дивину на видном мјесту, да их гледа свако ко пролази путним правцем Билећа-Берковићи. На исти начин је завршио и један јастреб кокошар, нека се зна да више неће у кокоши и да је ријеч о изузетно богатом ловишту. ДAБAРСКО ПОЉЕ У пространом крашком Дабарском пољу има близу четири хиљаде хектара најплодније земље. Ранијих година цјелокупно то поље у јесен, зиму и прољеће претварало би се у огромно језеро. Набујала Вријека, почне да враћа воду назад из презасићеног подземља, па све поплави. Вода се на Дабарском пољу знала да задржи и по неколико мјесеци. Пробојем тунела Фатничко поље - Билећко језеро и нешто раније Дабарско поље - Фатничко поље поплаве су постале прошлост. Aли није баш и да су сасвим ишчезле, па се чека да буду завршени још неки радови у оквиру пројекта Горњи хоризонти и да се тек онда крене са интензивном пољопривредном производњом у та два поља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.