Коријени геноцида (4)

Данашња Топола и Маховљани код Бање Луке, Ново Село код Бијељине и друга мјеста с плодним земљиштем била су католичке аграрне колоније досељених њемачких сељака и тиролских Италијана.

(Aустријска звјерства у Србији у Првом свјетском рату) Одмах након окупације БиХ 1878. почело је стварање католичких аграрних колонија у Босни. Све су биле смештене на плодном земљишту северне Босне. До 1914. било их је створено 24, а прва је успостављена досељавањем немачких сељака код Бање Луке и била названа Виндхорст (Њиндхорст, данашња Топола). Одмах до ње је створена колонија италијанских сељака из аустријског Тирола - Маховљани, на земљишту данашњег аеродрома. Било је замишљено да се уз реку Дрину створи цели ланац аграрних насеља Немаца. Најзначајније је било "Франз Јосепхс Фелд", данашње Ново Село код Бијељине. Ове су се колоније почеле укидати Хитлеровом одлуком да их након изгубљеног Стаљинграда пресељава у подручје Познања. Историчари су израчунали да је у БиХ, након окупације до 1918, било усељено 240.000 католичких становника. Они који су преостали - су се кроатизовали. То није била једина установа да хабзбуршке власти учине крај демографском првенству Срба у БиХ. У свим пописима становништва су сачињавали релативну већину 43-44 одсто. Са националним истомишљеницима католика и муслимана имали су апсолутну већину. Национализација по религији Процес кроатизације католика у БиХ до 1918. још историјски није био окончан. То је генерација књижевника Иве Aндрића, која се од раног детињства сматрала српском. Када је млади Стјепан Радић, вођа главне хрватске националне партије иза 1918-1890, посетио град Мостар, од 3.353 католика у граду од 14.370 становника, само 250 су се сматрали национално опредељеним Хрватима. У разговору са једним муслиманским сељаком, кога назива Турчином, чуо је да би се муслиман рађе "волио црногорске крви напити, него Меку угледати". Тај проценат од 250 опредељених Хрвата од 3.353 католика (13,5 одсто) је мерило за историјску демографију израчунавања општег процента кроатизације католика Босне, Херцеговине, Славоније и Далмације. У Далмацији и Славонији је био виши јер је раније почео. Радић је жалио што се становништво национализује по религији и пророчки страховао да ће се то завршити истребљивањем. Немачки досељеници у БиХ су почели да врше значајну улогу у развоју покрајина. У културном погледу је најзначајнији од њих теолог и католички идеолог Јохан (или Ханс) Мерз. Данас је познат по кроатизованом називу као Иван Мерц. Био је пореклом од досељеника у Виндхорст. (Један католички историчар Бање Луке сматра да је Мерц био посинак у католичкој породици, јеврејског порекла.) Мерц је постао идеолог католичког политичког покрета Хрвата. Водио је католичке омладинске организације, а иза 1929. створио велико и утицајно друштво "Крижара". По политичкој и друштвеној идеологији су се утопили у хрватски фашизам. Образован у Паризу, и данас се сматра највећим хрватским католичким мислиоцем. Идеја о неопходности да се учини крај српској етничкој већини у БиХ је активно и највише вршила хабзбуршка влада. Од 1882. до 1903. је била проглашена "босанска нација". Није се одржала, јер су је све три верске стране одбациле. Муслимани ће је обновити тек 1993, кад су под америчким притиском напустили тада званичан етнички назив муслимана. Муслимани БиХ су од 1868. до 1993. девет пута мењали етнички назив своје заједнице. Споразумом са српским вођима 1901-1902. су били прихватили програм да су муслимани етнички Срби, језик и писмо српски, а досељене католике иселити из покрајине. Најзначајнији покушај радикалног демографског сузбијања Срба је предузет у рату 1914. Све су покрајине у хабзбуршкој држави имале своје покрајинске војске, као "Хонвед" у Мађарској, или "Домобрани" у Хрватској. Због страха да би том покрајинском војском командовали српски официри, са српским језиком и писмом, БиХ је након увођења устава 1910. добила добровољачке "Сцхутз Горпс", састављене од католичких и муслиманских добровољаца. Предоминантно су били муслимански у својој ношњи. Идеја је старија од 1910. Рат против Србије је стратешки разрађиван у хабзбуршкој војсци од 1906. Тада је узето правило да напад на Србију мора уследити преко реке Дрине, а не са севера преко Саве и Дунава, како су сви ратови у историји вођени. Источна Босна и западна Србија преко којих се припрема хабзбуршки војни поход након 1906. - је брдовит терен. Има само једну транспортну линију ускотрачне железнице, кроз брда и тунеле. Кад је у првим биткама рата 1914. хабзбуршка војска изгубила одлучујуће битке у западној Србији и препустила подручје до Сарајева српској и црногорској војсци, генерал који је изгубио ту стратегију је у мемоарима објаснио да су разлози за тај пораз били политички. Влада је намеравала да, заједно са инвазијом Србије, исељава српско становништво из Подриња у источној Босни. У упутствима за рат Сцхутз Корпс формацији је изричито наређено да се заједно са потискивањем српске војске потискује и српско становништво. Неколико хиљада породица православних Срба је протерано у Србију. Aустријски рани фашизам Почетком рата 1914. Aустро-Угарска је у БиХ почела са праксом која се треба сматрати раном историјом фашизма 1941. Одмах су створени концентрациони логори за сумњиве Србе. У европској историји нису постојали до тога времена. Први пут су их почели стварати Енглези у рату са Бурима у Јужној Aфрици 1903. У исто време је предузета политика сузбијања православних Срба на целом подручју БиХ. Први велики масакр, који би се могао сматрати да открива геноцидне намере, десио се у селу Челебићи у Подрињу у октобру 1914. када су без суђења стрељана 84 српска сељака. Локални функционер Тановић који је то урадио у херцеговачком Aвтовцу, где је 1914. стрељао без суђења 37 српских талаца, доживео је да је његов син водио масакр у фашистичкој Хрватској 1941. и због тога од комуниста касније био стрељан. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.