Коријени геноцида (13)

Без објашњења поријекла усташке политике геноцида, предмети и свједочења немају смисла, рекао је директор Центра "Симон Визентал", након што је видио нову музејску поставку у Јасеновцу

У Јасеновцу је уклоњен и споменик Душана Џамоње "јер се не уклапа у нови музејски постав"! Џамоња је 19. децембра изјавио за Слободну Европу да су му телефоном објаснили да се рељеф концепцијски не уклапа у нови систем, с обзиром на то да је то идеолошки застарјело. "Шта је у Јасеновцу идеолошки застарјело?", запитао је Џамоња. "Директорка Јовичић до данас није позвала господина Џамоњу да би му објаснила зашто је макнут и шта ће се догодити с његовим спомеником", писала је "Политика" тим поводом фебруара прошле године у тексту "Сукоб генерација". Новоизабрани предсједник Савјета, хадезеовац Зоран Прпић, објаснио је да је ријеч о "неким дрвеним трупцима у ланцима". Јеврејска општина у Загребу је поводом уклањања Џамоњиног рељефа "изразила згражавање" и тражила да се дјело врати на мјесто на коме је било скоро 40 година. "Образложење да се рељеф не уклапа у данашњи концепт поставке јасеновачог Спомен-подручја подсјећа нас на образложење градоначелника Загреба у вријеме НДХ, Ивана Вернера, на темељу којег је срушена Загребачка синагога, јер "храм није у складу са средидбеном основом за уређење града Загреба", саопштила је Јеврејска општина Загреб. "Важна дилема у полемици о рељефу академика Душана Џамоње отворила је 'важна културолошка питања': треба ли жртвама јасеновачог логора даровати цвијет или кости. Наиме, рељеф академика Џамоње композиција је дрвених костију, а Богдановићев споменик је бетонски Цвијет. То је 'богдановићевско' питање: што ми можемо понудити жртви - кости или цвијет? Ми смо се одлучили за цвијет", објашњава Наташа Јовичић у "Слободној Далмацији" јануара 2006. Упоредо са сарадњом коју је успјешно развила с неким израелским и америчким институцијама, Наташа Јовичић је требало да развије сарадњу и са институцијама у Београду и БиХ, као и са српским удружењима у Хрватској, а не да их мимоилази", каже "Политика" крајем фебруара исте године. Приликом представљања нове поставке нису позвани представници Срба и Рома. Чак ни владика Сава (Јурић), који живи у Јасеновцу, није позван. Удружење заточеника и потомака заточеника логора геноцида у Независној држави Хрватској од 1941. до 1945. године, није укључено, иако је са стране Удружења било неколико иницијатива! Ваља констатовати да је на питање БК телевизије "Да ли Србија треба да протестује због нове поставке Спомен-музеја Јасеновац" публика одговорила потврдно 94,06 процената! Влада Србије, Одбор за Јасеновац СПЦ ни друге институције нису одговориле на овај став јавности! Однос према ревизији злочина у систему хрватских усташких логора - Јасеновац, који показују јеврејске институције Музеј холокауста и Јад Вашем, па и појединци као што је Славко Голдштајн, у нескладу је, најблаже речено, с оним што о поставци изложбе мисле у Центру "Симон Визентал" у Јерусалиму. Ефраим Зуроф, директор овог центра примијетио је након посјете Спомен-подручју Јасеновац: "Без обзира на накићеност и претјеривање са церемонијом, као и модерно уређење музеја преплављеног најновијим аудио-визуелним уређајима, нова хрватска изложба граничи се са тоталним неуспјехом у историјском и едукацијском смислу. На примјер, у потпуности је изостао општи контекст. Нема ничега о Другом свјетском рату или холокаусту, и још горе, нема објашњења усташке идеологије. Стога музеј не нуди одговор на најочигледнија и најхитнија питања која ће поставити сваки посјетилац који размишља: зашто и како су се десили злочини почињени на овом мјесту? Без објашњења поријекла усташке политике геноцида, предмети и свједочења немају смисла. Оно што такође брине је избјегавање да се наведу појединци одговорни за описане злочине. Можете ли замислити музеј на мјесту злочина назван "Aушвицом на Балкану" без иједне фотографије команданата или чак списка злочинаца? Питање личне одговорности се изричито покрива честим понављањем ријечи усташе, али без именовања иједног усташе који је лично повезан са злочинима у Јасеновцу и излагања макар и једне слике заповједника логора, ствара се слика да ниједан Хрват појединачно у ствари није одговоран. У том смислу ми је невјероватно да нико од говорника није поменуо оно што је без сумње највећи успјех демократске Хрватске у њеном суочавању са усташком прошлошћу - суђење и доношење пресуде јасеновачком заповједнику Динку Шакићу, који је изручен из Aргентине 1998. и служи затворску казну у Лепоглави. Је ли могуће да је кажњавање једног таквог криминалца, кога је фанатични хрватски патриотизам довео усташама и нагнао да стане и сматра се одговорним за убиство неколико хиљада затвореника, тако непопуларно, чак и у данашњој Хрватској, да га политичари нису поменули у својим говорима, нити га игдје има у историјској изложби?", рекао је, између осталог, Ефраим Зуроф. (Наставиће се) СПОРНИ ПОДAЦИ На отварању нове изложбене поставке у Јасеновцу, 27. новембра 2006. године, приказан је списак 69.842 жртве. Дат је и преглед података страдалих по националности: Срба 39.580, Рома 14.599, Јевреја 10.700, Хрвата 3.462, Муслимана 747, Словенаца 197, Црногораца 27. Укупно страдалих мушкараца - 32.577, жена 18.453, дјеце до 18 година 18.812. Хрватски историчар др Јосип Јурчевић оспорава ове податке, сматрајући да је књига из које су узети, "објављена у Хрватској 1997, просто неточна. Скупина независних стручњака, демографа, је то провјеравала и дан данас на моју адресу стиже обиље података да те особе које наводе као жртве Јасеновца, нису жртве Јасеновца, него неких других околности..." Није Јурчевић једини у Хрватској који тако мисли. Aкадемик Јосип Печарић "знанствено" подржава јасеновачке бројке Младена Ивековића, који наводи да је у свим јасеновачким логорима и Старој Градишци, "од свих могућих узрока", изгубило живот "највјеројатније између тисућу, двије, евентуално три тисуће људи, а немогуће је да их је умрло више од пет тисућа...". Чак је и минимизирање неадекватна, преслаба ријеч за квалификацију оваквог "знанственог" открића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.