Коријени геноцида (11)

Остаје, надамо се, увјерење да посљедњи трагични догађаји за Србе значе дефинитивну опомену.

Замислимо за тренутак једну хипотетичку ситуацију. По завршетку Другог свјетског рата настаје у срцу Европе једна савезна држава у којој већински државотворни народ чине Јевреји (Срби), који су успели да преживе холокауст, тј. србоцид. Педесет година касније у тој држави (Југославији) једна од савезних република (са немачком, тј. хрватском већином), одлучује да на основу неспорног права на самоопредељење народа, прогласи своју независност. Ова нова држава проглашава "Лажи о Aушвицу" једино важећом истином. (Хрватски председник Туђман јесте био тада, неспорно, најпроминентнији експонент балканске верзије "лажи о Aушвицу"). У тој новој држави кукасти крст краси нову државну заставу, читај шаховницу, која је била усташки стег. Уводи се поново рајхсмарка, читај усташка монета куна, а једна улица у главном граду добија име по (Јозефу Гебелсу), то јест Мили Будаку, усташком идеологу. Хипотетички, из мрака се појављује др Јозеф Менгеле да би примио високо отаџбинско одликовање и постао амбасадор у Aргентини. То исто урадио је хрватски председник са бившим усташким командантом Дубровника, Ивом Ројницом. И ова нова држава (Хрватска) проглашава јеврејски, читај српски народ, својом националном мањином, без такође непорецивог права на самоопредељење, без права, дакле, да одлучи хоће ли радије да остане у саставу своје матице. Србоцид - геноцид То је била трагика српског "никад-више-жртва" - менталитета, у оно време када су Туђман, Немачка, али и Ватикан и, касније, незаобилазни светски полицајац СAД, диктирали тадашњу, садашњу и будућу проблематику Балкана. Ко, дакле, има морално право да замери Србима што су веровали у натпис на улазу у некадашњи концентрациони логор Дахау: "Ко жели да се геноцид заборави, тај жели да се геноцид понови?!" У завршној речи желео бих да упутим овом скупу (Међународној конференцији о Јасеновцу), два предлога, односно два апела. Као прво, молим да размислите о усвајању и примени у сопственом раду овог Терминис тецхницус-а - Србоцид, који ја упорно уводим у истраживање геноцида (превасходно у немачком говорном подручју, где живим и примарно објављујем). Дубоко сам убеђен да ће тај специфични и легитимни назив допринети једног дана у истој мери као нпр. Шоа (холокауст) бољем распознавању и препознавању овог специфичног геноцида. Јер поред заједничких особина свих геноцида, који припадају општој феноменологији овог стравичног злочина, Србоцид поседује и своје сопствене одлике и, као што смо видели, још увек се снажно оспорава и омаловажава. Пре него што овом скупу упутим други апел, желим да укратко подсетим на извесне значајне паралеле између Србоцида и Јерменоцида: - Религиозни аспект: Турска исламска држава прогони православне хришћане Јермене, а римокатоличка хрватска - НДХ, уз подршку својих исламских босанскохерцеговачких помоћника прогони православне хришћане Србе. - Извршни аспект: Незамислива бруталност при спровођењу геноцидног чина. Мучења, пљачкања, силовања и по правилу архаично-примитивни начин убијања (ножем, секиром, маљем, бацањем у подземне јаме, јаруге и пећине, итд.). - Геополитички аспект: Немачка је у време оба геноцида најутицајнији и најважнији савезник обе (тада геноцидне) државне творевине - Турске и Хрватске. Ватикан је у то време други (први?) камен-темељац хрватских властодржаца и, по поузданим историјским изворима, имао је правовремена сазнања о Србоциду. По поузданим историјским изворима, Ватикан је имао и правовремена сазнања о Јерменоциду. - Научни аспект: Немачки историјски извори у оба случаја (Јерменоцид и Србоцид) су најбројнији и најдрагоценији, јер се немачка држава као тадашњи турски, односно хрватски савезник тешко може оптужити за пристрасност у односу на жртве (своје тадашње непријатеље). - Морално-етички аспект: Обе државе - наследнице тадашњих геноцидних државних творевина, данашња Турска и данашња Хрватска, поричу свим силама неоспориву чињеницу тада почињеног геноцида, иако су обе за све то време оставиле исувише сопствених сведочанстава о својим неделима. - Aктуелни политички аспект: Обе државе - наследнице тадашњих геноцидних државних творевина, данашња Турска и данашња Хрватска, налазе се пред уласком у ЕУ и најмарљивији заговорници њиховог што скоријег приступа "европском систему вредности" су њихови савезници и тутори из времена геноцида. Aпел свијету Мој други апел овом скупу је, дакле, доношење једне резолуције, коју бисмо упутили Европском парламенту у Стразбуру, Европској комисији у Бриселу, шефовима свих ЕУ-влада, Уједињеним нацијама, СAД, Русији, Кини, Индији, Израелу, свим организацијама и удружењима преживелих из разних геноцида, итд., као и, наравно, свим релевантним медијима у свету, и којом бисмо захтевали да цондитио сине гуа нон за пријем Турске и Хрватске у ЕУ буде безрезервно признавање историјске реалности и преузимање историјске одговорности за геноциде, почињене од стране њихових претходника. Јер - какав би то био "европски систем вредности", који би се заснивао на једној (балканској, односно претежно малоазијској) верзији "лажи о Aушвицу"? ¹ ¹ ¹ Скуп, наравно, није донио никакву резолуцију у овом смислу, схвативши да су апели, дати у подругљивим тоновима, више слика односа владајућег свијета, чији је "систем вриједности" једино исправан. Тако смо и разумјели ауторову намјеру у завршном дијелу текста "Танго мортале, или балканска верзија лажи о Aушвицу". (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.