Код Дервенте откривени тумулуси из средњег бронзaног д

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Код Дервенте откривени тумулуси из средњег бронзaног д

Тражили смо манастир из 1500. године, а нашли три хиљаде година старе некрополе, рекао арехолог Милан Ђурђевић

ДЕРВЕНТA - Aрхеолози су у селу Доњи Детлак код Дервенте недавно открили тумулус из средњег бронзаног доба са некрополом и спаљеним покојницима. - Тражили смо манастир за који се тврди да је постојао још прије 1500. године, а нашли смо три хиљаде година старе некрополе, што свакако треба детаљно истражити - рекао је арехолог Милан Ђурђевић из Градишке, који је радио на овим ископинама. На једном мјесту, према његовим ријечима, нађене су три урне са поклопцима, односно три гроба покојника из средњег бронзаног доба, која су добро очувана. - Урне су стављане, по тадашњим обичајима, са дном према горе и биле су једна поред друге, што показује да су покојници сахрањени у исто вријеме и да припадају истој лози - рекао је арехолог Ђурђевић. Ископавања су обављена уз помоћ општине Дервента и мјештана Доњег Детлака. - Урне ће бити конзервиране и кад се обезбиједи простор биће пренесене у дервентски музеј - нагласио је Ђурђевић и истакао да се ради о вриједном открићу. Мјештанин Перо Новић позвао је археолога Милана Ђурђевића када је недавно поред цркве у Доњем Детлаку видио у каменим стијенама урезане обрисе људског лица. - Камење је удубљивано људском руком. Показао сам то археологу Ђурђевићу, који је потврдио да су то испосничке ћелије, келије монаха из манастира, који је постојао у Доњем Детлаку - рекао је мјештанин Перо Новић. Манастир, према његовим ријечима, није био у низини поред ријеке, него на околним брдима над ријеком Укрином, а највјероватније код садашње цркве у Доњем Детлаку, гдје постоје стари надгробни споменци и ћелије испосника. Читав предио око цркве у Доњем Детлаку је каменит, са једним истуреним брдом, које је окренуто према западу, које једино није обрасло шумом, гдје се налазе заклоњене ћелије уклесане у камену. Ту расту мирисне траве, воћке за које нико не памти кад су калемљене. Постоје и амбари укопани у камен. Aрхеолог Ђурђевић тврди да је манастирска црква, највјероватиније, била изнад ћелија, на мјесту гдје је садашња црква, а да су ћелије служиле монасима за молитве, а амбари за чување хране. И на мјесном гробљу су очувани стари надгробни споменици из 16. вијека, а вјероватно их је било још старијих који су временом уништени. Ископавања нма овом терену, међутим, прекинута су, а када ће бити настављена зависи од интереса општине и новца који треба обезбиједити за те намјене. С.ПЕЋИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.