Књижевно вече Зорана Живковића у Бањој Луци

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Књижевно вече Зорана Живковића у Бањој Луци

Једини сам амбасадор српске културе који уопште није плаћен. Други амбасадори су добро плаћени, па остаје да се види ко је дјелотворнији, истакао Зоран Живковић

БAЊA ЛУКA - Нови наслов Зорана Живковића "Последња књига", у издању "Новости", промовисан је прексиноћ у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске. Радња овог романа, према ријечима књижевног критичара Aлександра Јеркова, почиње и дешава се у књижари, у којој неочекивано умире једна муштерија. На први поглед, природно, од инфаркта, али приликом аутопсије установљава се да не постоје медицински разлози за ову смрт. Ускоро умире још двоје посјетилаца исте књижаре, па се у све укључује полиција. Испоставља се да су сви настрадали непосредно пред смрт читали исту књигу... Зоран Живковић је истакао да се "Последња књига" разликује од његових пријашњих дјела само по томе што је објављена у дебелим корицама и огромном тиражу. Београђанин, Живковић је дипломирао 1973. на Одсјеку за општу књижевност с теоријом књижевности Филолошког факултета, а докторирао 1982. на Универзитету у Београду. Његова дјела су преведена на преко двадесет језика, а нека су предмет студија на угледним универзитетима у Aмерици и Канади. - Рђав сам менаџер, па ћу сам себи дати комплимент, да моје књиге нису превођене због менаџерских вјештина, већ да их у ствари квалитет препоручује страним издавачима - оцијенио је Живковић. Он је истакао да у иностранству не постоје пречице путем којих можете да дођете до читалаца, него да све зависи првенствено од квалитета вашег рукописа, који процјењују књижевни агенти и издавачи. - Сматрам да сам амбасадор српске културе, али земља у којој живим нема много разумијевања за то, па сам ја једини амбасадор који уопште није плаћен. Други амбасадори су добро плаћени, па остаје да се види ко је дјелотворнији - истакао је Живковић. За књигу "Библиотека" 2003. године освојио је награду Свјетску награду за фантастику, коју до тада није добио ниједан писац ван енглеског говорног подручја. Британска мрежа ББЦ приредила је и неколико радио-драмских адаптација Живковићевих прича на основу романа "Вагон", па је једну од њих имала прилику прексиноћ да чује и бањолучка публика. Књижевни критичар Aлександар Јерков, коментаришући радио-драму, истакао је да се мало писаца усуди увести Бога у књигу, а и када га уведе, још рјеђе се неко осмјели да Бог у том дјелу проговори, што је Живковић урадио у роману "Вагон". Према књизи "Дванаест збирки и чајџиница", телевизија "Студио Б" је током 2005. године снимила играну мини-серију "Сакупљач", чија је једна епизода приказана и Бањолучанима. Писац је, потом, ишчитао фрагменте из романа "Aмаркорд". На основу Живковићевих дјела, урађено је и неколико позоришних комада, а о његовим дјелима писао је и "Њујорк тајмс". - "Њујорк тајмс" је неколико пута објављивао приказе мојих књига, њихов књижевни критичар Дејвид Ицкоф је написао, говорећи о америчком издању моје књиге "Седам додира музике", "можда је још рано да Живковића прогласимо новим Борхесом, али га ово дјело свакако чини кандидатом за ту улогу" - препричао је Живковић. Он је истакао да је тај коментар првенствено комплимент, али и обавеза и одговорност. - Ја сада не смијем написати неку књигу мање "добру" - рекао је Зоран Живковић, који је послије промоције потписивао књиге својим поштоваоцима. Б. ВЕЛЕНДЕЧИЋ ОСТВAРЕЊA Живковић је најпознатији домаћи писац научне фантастике. Кроз едицију "Поларис", коју је основао 1982. године, издао је више од 200 најбољих свјетских СФ наслова. Aутор је више теоријских радова, од којих је најисцрпнија "Енциклопедија научне фантастике". До сада је написао романе: "Четврти круг" (1993), "Временски дарови"(1997), "Писац" (1998), "Књига" (1999), "Немогући сусрети" (2000), "Седам додира музике" (2001), "Библиотека"(2002), "Кораци кроз маглу" (2003), "Вагон" (2004), "Четири приче до краја" (2004), "Дванаест збирки и чајџиница" (2005), "Мост" (2006), "Читатељка" (2006), "Aмаркорд" (2007) и "Посљедња књига" (2007). Један је од оснивача Друштва љубитеља фантастике "Лазар Комарчић".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.