Књижевна критика у Републици Српској (1)

Критика, феноменолошки гледано, у великој кризи, рекао Ненад Грујичић... Књижевна критика у нас не постоји, макар не у смислу систематичности, озбиљности и објективности, истакао Мирко Вуковић... Субјективизам неизбјежан, истакао Михајло Орловић

КЊИЖЕВНA критика је по својој природи секундарни вид стваралаштва, неко би рекао паразитски. Међутим, примјер "крилате критике" Борислава Михајловића Михиза говори да критика може да буде и нешто друго. Добронамјерна критика рачва се у два равноправна правца: са позитивним и негативним судом. Књижевник Ненад Грујичић, аутор многих критички настројених текстова и књига полемике, истакао је да понад свега, једно су наши лични животи, а друго живот наших дјела. Једно је "другарско људикање и ћаскање, а друго свијест о нашем таленту и његовим резултатима". - На укупној српској књижевној сцени, и уопште, критика је, феноменолошки гледано, у великој кризи. Израубована на вјештачким спратовима свијести о самој себи, окована сопственим методолошким пинцетама и заблудама, она данас ријетко показује живе увиде у конкретно књижевно дјело. Критике личе као јаје јајету. И оно критике што је има, спрчила се у некакве котерије и тзв. лобије у служби новина и часописа - навео је Грујичић. Морални аспект критичара, по његовом мишљењу, потпуно је доведен у питање, нарочито у жиријима. Уосталом, као у многим аспектима свакодневља. Није књижевни живот свето острво. Књижевник Мирко Вуковић, аутор многих критичких осврта, нагласио је да књижевна критика у нас не постоји. Макар не у оном смислу систематичности, озбиљности и објективности. - Круцијално питање је зашто књижевна критика код нас не постоји. A одговор - зато што је ракурс гледања на литературу Републике Српске код оних који овдје пишу о књигама - част неколиким изузецима - доњи! Не постоји тај горњи ракурс или глобални план гледања на проблематику. Ти људи на ствари гледају из својег, ускоинтересног угла. A како се, како то Лајбниц рече, ништа не дешава случајно и без узрочно-посљедичне везе, то временом ти људи губе оштрину своје оптике и дају потпуно несувисле оцјене, којима недостаје и озбиљност и ваљаност и објективност. То је довело до низа девијација, од којих је најочигледнија она да ти људи једно пишу, а посве друго говоре на промоцијама. Могуће је и да нешто треће мисле - подвукао је Вуковић. Најбољи критичари данас, по мишљењу Ненада Грујичића, јесу пјесници. Он сматра да постоји велики број култивисаних и образованих пјесника којима критичари нису ни до кољена. "Обрнуле су се ствари, данас критичари морају да слушају пјеснике како писати о књигама, а не обрнуто." Лијек за суштинско непостојање агилне критике, како је навео Грујичић, јесу полемике које могу, у најбољим примјерима, да истјерају ствари на чистац, демистификују доколичарску и аморалну критику. Књижевник Михајло Орловић сматра да је субјективизам у писању књижевне критике неизбјежан. И то је та критика ради критике која, рекао је Орловић, служи за задовољење пишчеве таштине. Данас су можда једино добронамјерне награде најбоља критика јер су, по мишљењу Михајла Орловића, потврда да је неко читао дјело које награђује. - Преко Интернета сам пратио текстове Мирка Вуковића у "Гласу Српске". Допао ми се његов аргументован, бескомпромисан и инвентиван поглед на наше књижевне прилике кроз примјере нових књига наших колега. Он показује да свака нова књига, ма којег аутора, не може увијек бити добра илити генијална, често је потпуни пад и промашај. Глас Мирка Вуковића је риједак и пријеко потребан, он надилази локални оквир. Трућања и сокачка оговарања иза његових леђа, без конкретних текстова, иду њему у корист, то је сигурно. Без повремених жарких књижевних критика и полемика у матерњем језику, не може се установити вриједносни систем једне литературе - закључио је Ненад Грујичић. (Наставак у сутрашњем броју) Н. СИМИЋ-ЖЕРAЈИЋ ПОЛЕМИКЕ - Полемике су одраз стваралачке слободе, јаких и храбрих личности које не презају од запарложених институција, дневнополитичког тренутка и трлабаба-трачева љенивих колега-сапатника и њихових плашљивих савјета да ништа не треба дирати ни мијењати: нека мирује "сало дебелога трута" - рекао је Ненад Грујичић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.