Како ће велике силе распарчати морско дно испод леда С

У свијету треба да буде раздијељено око седам милиона квадратних километара, што одговара величини Aустралије. Та површина крије незнане количине нафте и гаса и богатства живог свијета

ОСЛО - Руска застава на морском дну испод леда Сјеверног пола један је од сигнала да се неке земље спремају да у задато вријеме, до 2009. године - у вјероватно посљедњој великој подјели поморске територије у историји - узму свој дио колача, јавила је Бета. У свијету, према неким процјенама, треба да буде раздијељено око седам милиона квадратних километара, што одговара величини Aустралије. Та површина крије незнане количине нафте и гаса и богатства живог свијета. За подјелу је стигло само осам захтјева, иако педесетак приобалних држава има право да до 13. маја 2009. затражи да им се, у складу са конвенцијом из 1982. године, утврде права на морско дно. Међу достављачима захтјева су и Русија, Aустралија, Француска и Бразил. Најспектакуларнији је био потез Москве која је недавно објавила да је руска тробојка пободена испод мора, на дубини од 4.261 метар, на Сјеверном полу. Приобалним земљама, према Конвенцији о мору из 1982, припада и морско дно изван зоне од 200 наутичких миља ако је дио гребена континента и одликује се плићим водама. Неки гребени протежу се стотинама километара прије него што нестану у дубинама океана које нису власништво ниједне земље. - То је вјероватно посљедња велика подјела у историји - рекао је Ројтерсу Ларс Кулеруд који савјетује земље у развоју како да поднесу захтјеве за располагање морским дном. Он ради у фондацији ГРИД-Aрендал коју воде Програм УН за човјекову средину и Норвешка. Највећих недоумица има и биће у регионима гдје земље окружују воде, попут Јужног кинеског мора или Aрктичког океана. Према ставу Русије, гребен испод Aрктичког океана доказује да је Сјеверни пол руски, иако је обала Сибира далеко двије хиљаде километара. Данска, која управља Гренландом, каже да је пол дански а ту је и Канада која је на другом крају истог гребена. Сјеверни пол, према званичном процјенама СAД, можда крије четвртину неоткривене нафте и гаса у свијету. Енергетске компаније данас експлоатишу нафту и гас са све веће дубине, чак и са три хиљаде метара. Нико, међутим, још није у стању да вади нафту у близини Сјеверног пола, али би глобално отопљавање могло да учини тај регион знатно доступнијим. Земље које пропусте рок ризикују да им УН не признају захтјеве. Тај рок не обавезује земље које нису ратфиковале конвенцију, попут СAД. Комисија УН неће моћи да одлучи о захтјевима који се “преклапају”, односно када двије или више земаља траже исти дио морског дна. Такве захтјеве враћаће владама и процес ће, како се очекује, трајати годинама, можда и деценијама. РИБЉИ ФОНД Сваки одобрени захтјев за већом површином односиће се само на морско дно, не и на рибљи фонд. Експерти подсјећају да повећање лимита за риболов на 200 наутичких миља седамдесетих година једва да је изазвало икакве конфликте. Неки чак сматрају да ће подјела морског дна подстаћи сарадњу и указују на Шпанију, Француску, Ирску и Британију које су заједно поднијеле захтјев за располагање морским дном Бискајског залива. И Норвешка, једна од малобројних која је доставила захтјев, напомиње да блиско сарађује са сусједима попут Русије и Исланда, посебно када је ријеч о размјени стручних података.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.