Јуче одржан први круг предсједничких избора у Францус

Ко год да побиједи на предсједничким изборима у Француској, доћи ће на чело подијељеног, незадовољног друштва коме су потребне економске реформе и велика доза самопоуздања, сматрају аналитичари

ПAРИЗ - У првом кругу предсједничких избора у Француској јуче до 12 часова гласало је 31,21 одсто бирача, што је највећи одзив забиљежен од 1981. године, када је за предсједника Републике изабран социјалиста Франсоа Митеран, јавио је Танјуг. Излазност је чак 10 одсто већа него на изборима 2002. године, када је до поднева гласало 21,4 одсто Француза. Избори 2002. су иначе били најслабији по одзиву од 1981. године - на њима је у првом кругу гласало 73 одсто, да би излазност била повећана на 81 одсто у другом кругу, када су гласачи масовно изашли да гласају против кандидата екстремне деснице Жан-Мари ле Пена, који се неочекивано нашао као супарник Жака Ширака. О великом интересовању Француза за избор новог шефа државе говори и рекордан број уписаних бирача, 44,5 милиона, што је за 3,3 милиона више него прошле године. Французи су показали велико интересовање за динамичну кампању, у којој су се од 12 званичних кандидата троје наметнули као фаворити - представник деснице Никола Саркози, љевице Сеголен Роајал и центриста Франсоа Бајру. Иако су прогнозе да ће се дуел у другом кругу водити између Саркозија и Роајалове, изненађења нису искључена, с обзиром на то да међу гласачима има чак 30 одсто неодлучних, што ове изборе чини најнеизвјеснијим у посљедњих пола вијека. Изненађење би поново могао да направи лидер екстремне деснице Жан-Мари ле Пен, као што му је то пошло за руком на изборима 2002, када је у другом кругу био противкандидат Шираку. Aналитичари сматрају да је Ле Пеново гласачко тијело много веће него што показују анкете. Гласање је први пут помјерено дан раније на француским прекоморским територијама, у Гвадалупеу, на Мартинику, као и у Гијани и француској Полинезији, гдје су избори одржани у суботу због временске разлике. Ко год да побиједи на предсједничким изборима у Француској, доћи ће на чело подијељеног, незадовољног друштва коме су потребне економске реформе и велика доза самопоуздања. Француска, једна од најбогатијих земаља, чијем квалитету живота и култури многи завиде, има највећу стопу незапослености међу водећим индустријским земљама и отуђена предграђа у којима расте незадовољство. Исто се могло рећи и 1995. године, када је Жак Ширак постао предсједник, а чињеница да се тако мало тога промијенило током његове 12-годишње владавине говори не само о политичким промашајима већ и о укоријењеном отпору Француске према промјенама. Ширак је, када је постао предсједник, покушао да спроведе далекосежне реформе, али је морао да се повуче пред отпором грађана и након тога је мало тога покушао да подстакне реформе, наводи Ројтерс. ЕВРОПСКИ УСТAВ Сви водећи предсједнички кандидати подржали су нови европски устав, који су Французи одбацили на референдуму прије двије године, тако да сада немају велике користи од покретања тог питања. Побједник на изборима мораће, међутим, да се суочи с тим питањем чим ступи на дужност и да увјери друге чланице ЕУ да је Француска и даље једна од водећих снага Уније.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.