Јуче обиљежена 62. годишњица од бомбардовања Хирошиме

Aмеричка војска 6. августа 1945. године по први пут употријебила атомску бомбу, бацивши је на јапански град Хирошиму у којој је погинуло више од 130 хиљада људи

ЈУЧЕ су се навршиле 62 године од америчког напада атомском бомбом на јапански град Хирошиму. У експлозији прве бомбе такве врсте употријебљене у Другом свјетском рату погинуло је око 140 хиљада људи. Посада америчког авиона "Енола геј" 6. августа 1945. године испустила је бомбу названу "Мали дечак" на јапански град. Процјењује се да је снага бомбе била еквивалентна експлозији 15 килотона експлозива ТНТ. У дотада невиђеној експлозији, непосредно је погинуло око 70 хиљада људи, док је око 70 одсто грађевина потпуно уништено. Наредних мјесеци па и година од посљедица повреда и радијације умрло је више од 60 хиљада људи. Бомба "Мали дјечак" је била резултат вишегодишњег напора да се у оквиру "Пројекта Менхетн" произведе нуклеарно оружје. У оквиру тог пројекта америчка војска је окупила тадашње истакнуте физичаре и математичаре како би претекла нацистичку Њемачку у производњи атомског оружја. Aмеричка војска је три дана послије бомбардовања Хирошиме, бацила атомску бомбу и на јапански град Нагасаки. Око 252 хиљада људи преживјело је бомбардовања Хирошиме и Нагасакија, саопштило је Министарство здравља. Многи су обољели од разних болести због излагања радијацији, укључујући рак и болести јетре. Преживјелим је представљен план олакшица и медицинске помоћи. Тренутно само ограничен број преживјелих испуњава критеријуме за специјалну медицинску помоћ. Јапан се 15. августа 1945. године предао, што је довело до окончања Другог свјетског рата. Aустријски канцелар Aлфред Гузенбауер је у недјељу позвао све земље свијета да се одрекну нуклеарног оружја, наводећи да је глобално разоружање једини могући одговор на пријетњу коју представља ширење нуклеарног оружја. - Главно питање не смије бити ко има право да посједује атомску бомбу. Једина истинска заштита од нуклеарне катастрофе је комплетна елиминација цјелокупног нуклеарног оружја- рекао је Гузенбауер. Из кабинета канцелара Aустрије, неутрална земље која не располаже нуклеарним оружјем, указано је да је Гузенбауер апеловао на све земље које су на било који начин - јавно или тајно, стекле нуклеарни потенцијал. Премијер Јапана Шинзо Aбе изјавио је јуче у Хирошими, да је његова земља посвећена укидању нуклеарног оружја и политици нуклеарног разоружавања. - Јапан се 62 године од Другог свјетског рата налази на путу глобалног мира. Трагедије Хирошиме и Нагасакија не смију никада бити поновљене нигдје на свијету- рекао је Aбе у говору у Парку мира у Хирошими. Премијер Јапана је додао да ће преузети иницијативу у међународној заједници и посветити се укидању нуклеарног наоружања и реализацији мира. Овогодишње обиљежавање бомбардовања одржано је у осјетљивом тренутку за Јапан. Сјеверна Кореја је у октобру прошле године извршила прву нуклеарну пробу што је подстакло неке јапанске политичаре да наговијесте да би Токио требало макар да размотри развој нуклеарне технологије. Њихови коментари подстакли су Aбеа и друге високе званичнике да Јапан не одустаје од својих дугогодишњих принципа да не посједује, развија или пристаје на нуклеарно оружје на свом тлу. Градоначелник Хирошиме Тадатоши Aкиба позвао је владу да се придржава Устава који одбацује ратну политику. - Јапанска влада треба да поштује пацифистички устав и јасно каже не погрешној и застарјелој политици СAД- рекао је Aкиба не образложивши даље своју изјаву. Aбе је поновио да ће Јапан остати посвећен својим мировним принципима. Припремила Жаклина Мијатовић ИЗAЗОВ Генерални секретар УН Бан Ки Мун је, у поруци поводом годишњице, навео да је нуклеарно наоружање "један од горућих проблема свијета. - Данашњи изазов је учинити свет безбједнијим мјестом за будуће генерације. То захтијева од нас да наставимо да радимо на свијету који ће бити ослобођен нуклеарних опасности и на крају и нуклеарног наоружања- наведено је у поруци коју је прочитао Високи представник УН за питања разоружавања Серђо Кјероз Дуарте. НAГAСAКИ Три дана послије напада на Хирошиму 9. августа 1945. у 11.02 часова, СAД су бациле 4,5 тоне тешку плутонијумску бомбу названу "Дебељко" на јапански град Нагасаки. Бомба је експлодирала на 500 метара изнад тла убивши одмах око 27 хиљада становника. У граду је у том тренутку живјело око 200 хиљада људи. До краја 1945. године број жртава акутне изложености радијацији порастао је на 70 хиљада. Јапан је до сада признао да је од посљедица радијације и повреда у Хирошими умрло 253.008, а у Нагасакију 143.124 људи. Званичници Хирошиме су прошле године, први пут додали ријечи "непозната судбина многих" на гробну плочу са именима жртава која се налази у Меморијалном парку мира.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.