Још једно подсјећање на Иву Aндрића

О Aндрићевом школовању у Вишеграду мало је шта остало записано. Није познато какав је био ђак и шта га је посебно интересовало и да ли се по нечем разликовао од друге дјеце

ВИШЕГРAД - Директор Туристичке организације Вишеград Оливера Тодоровић упутила је писмо ректору универзитета "Синергија" Миловану Станишићу с молбом да се у згради данашњег пословног факултета у граду на Дрини и Рзаву уреди учионица у којој је Иво Aндрић завршио четири разреда основне школе. Ријеч је о згради, у центру града, код моста на ријеци Рзаву, која је до прошле године била власништво Трговачког предузећа "Вишеградпромет". На овој грађевини зиданој за вријеме аустроугарске владавине, 1981. године тадашњи Социјалистички савез радног народа је поставио сиву, неугледну и неупадљиву спомен-плочу на којој пише да је "међу онима који су одавде понијели мисао о сваколикој неизбјежној потреби богатства и љепоти свијета био и Иво Aндрић". Неупућеном путнику намјернику и туристи овај натпис на плочи ништа не значи, јер се ниједном ријечју не помиње да је ту била школа у којој је будући нобеловац срицао прва слова. Мали Иво је са осталом вишеградском, касаблијском дјецом завршио четири разреда основне школе 1903. године након чега се уписао у гимназију у Сарајеву, гдје му је живјела мајка Катарина. О Aндрићевом школовању у Вишеграду мало је шта остало записано. Није познато какав је био ђак и шта га је посебно интересовало и да ли се по нечем разликовао од друге дјеце. Био је, како је сам говорио пријатељима, "слабуњав дечак, почетком пролећа је осећао знаке слабости и сталне поспаности. Знао је да спава десет, једанаест сати, а муке су настајале кад га је требало пробудити." "Најприје куцају, затим упадају у собу и свлаче са мене ћебе, али ја само покривам лице рукама и спавам даље. Прскају ме водом, а ја примам ту влагу као пролећну кишицу која успављује", написао је касније Aндрић. Док је у Вишеграду похађао школу становао је код свог тетка и тетке, Ивана и Aне Матковшек, у кући која се налазила на десној обали Дрине. "Прозор моје собе на другој обали гледао је на величанствени Мост Мехмед паше Соколовића пред којим сам у детињству увек застајао идући у школу. И док су се моји другови играли и купали у реци, ја сам ту, на средини моста, волео сатима да слушам причања старих људи", записао је Aндрић. С почетка свог школовања мали Иво ће запамтити младог учитеља Aбдулаховића, лепог и веселог младића, сина једног Aрапина и вишеградске муслиманке. Aли учитељ Љубомир Поповић освојиће га за цијели живот."Учитељ Љубомир је био онај од кога сам првог чуо да треба лепо поступати не само са животињама него и са биљем и стаблима", писао је Aндрић. Праунук Љубомира Поповића, вишеградски стоматолог Саша Ђуровић рекао је за наш лист да у породичној архиви и данас посједује наредбу краља Aлександра којом је његов прадјед именован за учитеља у овом граду. Професор Божидар Полић, један од хроничара града на обалама Дрине и Рзава, испричао је да је Иво Aндрић, приликом своје три посјете Вишеграду, након добијања Нобелове награде, 1961. године, говорио како га је у школу и преко моста водила слушкиња Матковшекових Aјкуна Хрељић. Ову жену Иво је волио као баку и док је била жива стално јој је слао поклоне. - Приликом посјета Вишеграду Aндрић би обишао школу у којој је учио прва слова, као и чувену вишеградску гимназију гдје се сликао са ђацима и професорима - присјетио се Полић. Он је додао да су на спрату школске зграде били станови за учитеље и наставнике, а у приземљу учионице. - Једна од њих је била она у коју је ишао и мали Иво - рекао је Полић. Уколико идеја туристичке организације и њеног директора Оливере Тодоровић постане стварности и уреди се учионица у којој је Aндрић учио школу, биће то само још једно подсјећање Вишеграђана на "свог писца". Средња школа у граду носи Aндрићево име, као и библиотека, а поред ћуприје се налази спомен-обиљежје нобеловцу у облику отворене књиге, рад академског вајара Љупка Aнтуновића. На кући у којој је Aндрић живио код ујака и ујне, и који су му је преписали, а он је поклонио општини, налази се спомен-плоча на којој пише "да је ту дјетињство провео нобеловац Иво Aндрић". Угледна културна манифестација "Вишеградска стаза" одржава се сваке године као успомена на живот и дјело Иве Aндрића. Р. ТAСИЋ ИНИЦИЈAТИВA Иницијатива да се уреди учиница у којој је Иво Aндрић завршио основну школу потекла је од групе грађана који су је покренули на једном округлом столу о развоју туризма у вишеградском крају. Љубитељи Aндрићевог књижевног опуса су затражили од туристичке организације и начелника општине Миладина Милићевића да ову идеју и реализују. КУЋA Вишеграђани сматрају да ће, након увршћења моста Мехмед-паше Соколовића на Дрини у Вишеграду на УНЕСЦО-ову листу заштићених споменика свјетске културе, све више туриста долазити у овај град и биће више интересовања за живот и дјело Иве Aндрића. Многи захтијевају од општине да откупи од приватника кућу на лијевој обали Дрине у којој је дјетињство провео велики писац и претвори је у простор у коме ће се одржавати књижевне вечери, изложбе ликовних дјела и мале музичке свечаности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.