Исповијест Ане Ивановић о паклу кроз који је прошла: "Забранио ми је да вечерам са породицом!"

БЕОГРАД - Некадашња прва тенисерка свијета и шампионка Ролан Гароса, Ана Ивановић, оставила је неизбрисив траг у историји српског спорта.

Међутим, њен пут до самог врха није био нимало једноставан. Поред великих побједа, каријеру су пратили изненадни падови, психички притисци и борба са проблемима о којима годинама није говорила у јавности.

Гостујући у подкасту "(Не)успјех првака" код Славена Билића, Ана се присјетила момената који су јој обиљежили живот на терену и ван њега и отворила је душу као никада до сада.

Између осталог, отворено је говорила о треми и притиску са којим се суочавала на врхунцу популарности:

"Имала сам страх од публике и људи. По игри сам ризиковала, нисам била неко ко игра на сигурно. Проблем ми је био што је било толико људи."

Невероватан пораз од Ким Клајстерс: "Тенис је много чудан спорт"

У богатој каријери било је мечева који се и данас препричавају, попут оног против Ким Клајстерс. Ана је имала све у својим рукама - добијен први сет, вођство од 5:1 у другом и три везане меч лопте (40:0), али је меч на крају отишао на страну ривалке.

- Не знам, стварно не знам. Она је одиграла јако добро тих пар поена и све то, тенис је много чудан спорт. Сећаш се Корије и Гаудија на Ролан Гаросу, то се дешава. Не размишљаш о крајњем резултату, играш поен по поен, миц по миц и измакне ти. Ни не осетиш, не знам. Неки пут се код играча види спирала, један поен може да окрене меч. Играчи из врха то знају да примете и да окрену. Са тренерима проводиш више времена него са породицом..

Шокантни раскиди сарадње: "Два пута ме напустио и отишао"

Током разговора, Билић се дотакао и теме честих промјена у њеном стручном штабу, што је у медијима често коментарисано. Ана је објаснила позадину односа са познатим стручњаком Свеном Греневелдом, који је радио у оквиру "Адидас" тима.

- Мислим да је то мало потцењено, кажу да жене стално мењају тренере. Радила сам са Свеном Греневелдом доста, радио је он са 'Адидасом', организовали су програм са тренерима који су водили рачуна о играчима. Добро сам кликнула са Свеном, хтела сам да га ангажујем, али два дана пред Аустралијан опен ми је рекао да то не жели и саму ме оставио, била сам без тренера. Једном тада, једном две године раније када је само отишао, без објашњења.

На Билићеву опаску кроз осмЈех, да ли је можда била тешка за сарадњу, бивша шампионка одговара:

- Не знам, можда сам била тешка за сарадњу. Сећам се, тешко ми је то пало. Није било то у најбољем моменту, било је то мислим 2009. и 2011. године. Покушаваш да нађеш некога ко ће да ти одговара, доста времена проводите заједно, не можеш од јутра до сутра да будеш са тренером, они воле да контролишу, било је ту конфликата. Нисам особа која је волела да излази, али сам волела да прошетам, да одем у шопинг, на плажу и слично, није то било дозвољено. Почне то да ти смета психички.

Строги режим на путу до титуле: Рестрикције које су обиљежиле каријеру

Побједа на Ролан Гаросу 2008. године лансирала ју је у сам врх, али је та титула дошла уз огромне жртве и стриктна правила која јој је наметнуо управо Греневелд.

- Оно што је мени одредило много тога у каријери је тај Ролан Гарос. Када сам га освојила сам ређала успехе, било је и пораза, млада сам па није то било толико. Када сам га освојила, мој тренер ми је рекао 'Ана, сваки дан пред меч не смеш да вечераш са породицом, узима ти превише енергије. Можеш у 19h на вечеру са братом и кондиционим тренером и онда у собу'. Одемо на вечеру у исти ресторан у близини хотела, соба коју смо брат Милош и ја делили. У 21h седиш у соби. Проблем је у томе, јесам имала резултат и освојила турнир. Мени је то одрицање свега било једнако успеху. Чак и када сам желела да се опустим да одем у шопинг или дан на плажи, мислила сам да ће да ми се врати лоше. Ређала су се одрицања, не причам о летовањима и слично, само о неколико сати или неколико дана.

Индивидуални дух и преузимање одговорности

Иако је у младости вољела колективне спортове попут одбојке и кошарке, Ана истиче да је тенис био једини прави избор за њен карактер, јер преферира да сама сноси одговорност за своје поступке.

- Када сам била млађа, волела сам одбојку и кошарку, никада нисам тренирала. Не знам да ли бих могла да се снађем у тимском спорту, нисам никада тренирала. Нисам волела у тенису да играм дубл, нисам се проналазила у томе. Ако погрешим осећам кривицу јер смо због мене изгубили поен. Зато је индивидуални спорт оно што је за мене, да сама одговарам и за добро и за лоше. Мене су тренери и спаринг партнери прозивали када пребацујемо лоптицу, они погреше, ја им се извињавам", закључује Ана уз осмијех, преноси Курир.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.