Имала је све, али није имала ништа: Животна прича Дуње Ланго, жене којој се Југославија дивила

Иако је веома млада постигла велики успјех, славна ТВ звијезда одлучила је да се пресели у Београд и коначно пронађе свој мир

Југославија је могла да се подичи многим вансеријским лепотицама у разним сферама друштвеног живота, па се тако и данас памте осмјеси неких од најуспјешнијих глумица, манекенки и ТВ водитељи из седамдесетих и осамдесетих.

Једна од њих је и Дуња Ланго, угледна новинарка и спикерка која је на РТВ Београд радила од 1967. све до пензионерских дана, а млађим генерација је позната и као мајка глумице Срне Ланго.

Рођена је као Дуња Фигенвалд у Загребу 27. новембра 1941. године, а у главном граду Хрватске је уписала енглески и француски језик на Филозофском факултету, да би потом дипломирала на одсјеку за енглески језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду.

Од дјетињства се бавила балетом, а била је и чланица дечијег Пионирског казалишта, док се у средњошколским данима окушала и у глуми.

У првим годинама шездесетих је радила на РТВ Загреб, послије чега је прешла на РТВ Београд, где је радила као спикерка и водитељка информативног програма, као и културно-забавног програма РТС-а.

Давне 1978. осврнула се у тексту за ТВ Новости који преноси Yугопапир на свој одлазак из Загреба, када је, како је објаснила, истовремено имала све и нијеимала оно најважније.

– Тада, прије једанаест година, почетком јануара 1967. имала сам доста од онога што човек може пожељети: младост, здравље, посао који сам волела, афирмацију која у односу на моје године није била безначајна, имала сам тек добијени сопствени стан,­ дакле и услове за потпуну самосталност; имала сам родитеље, брата и многобројне рођаке који су ме волели као и ја њих иако се, то данас знам, нисмо увијек и у свему разумијевали. Имала сам пријатеље, "удвараче"… А, у ствари, нисам имала ништа; јер, нисам имала себе – закључила је она.

– Моја личност и сав мој живот били су раскомадани и распоређени на безброј “фиока” и “фахова”, живела сам у грчу, даноноћно, и из године у годину, иако несвесна тога; и не помишљајући озбиљније ­иако бих се с времена на време, као, отимала ­да бих можда могла се отргнути, да негде у себи потражим и нађем неку своју унутрашњу слободу, стварну независност и онај на почетку споменути мир – појаснила је Дуња Ланго.

Како је истакла тада, теко се носила с процењивањима, судом и "немилосрдне филтере".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.