Хрватска олуја (8)

Масовна отпуштања с посла, брисање Срба из Устава и друге методе истовјетне су онима из НДХ 1941. Терорисање се окомило на припаднике ЈНA и чланове њихових породица.

Индивидуални злочини над Србима, масовна отпуштања с посла, а затим и избацивање Срба из Устава Републике Хрватске, били су снажни индикатори у ком правцу се креће политика Хрватске. Био је то истоветан процес као и онај 1941. који је предузела НДХ. Први лешеви масакрираних Срба у Славонији 1991. који су пловили Савом, попаљене српске куће и уништена имовина нису се појавили на ТВ екранима, па нису узбудили светску, а ни домаћу јавност. Прећуткивано је све "како се не би узнемирила јавност" и пореметила слика "о братству и јединству". "На терену је, међутим, отпочела да се уздиже малигна спирала злочина и освете. Истраживачи геноцида су јединствени да се организовани геноцид над једним народом или групом, може починити само једанпут, сваки други покушај претвара се у беспоштедни рат. Психолошки фактор је ту одлучујући. Народ, осуђен колективно на смрт, нема шта у борби да изгуби". ЈНA "четничка војска" Организовано терорисање Срба у Хрватској вршено је од 1990. године. Оно се у великој мери окомило и на припаднике ЈНA српске националности. Министарство одбране Хрватске издало је акт под називом: "Упуте о задацима, организирању и дјеловању одреда народне заштите Републике Хрватске", у коме је ЈНA приказана као "четничка окупаторска војска". Мањим групама од 5 до 10 људи стављено је у задатак да "малим" стварима "отјерају ЈНA у своју Србију". Конкретни задаци побројани су у десет тачака, где, између осталог, стоји: "Паркирајте ваша возила тако да не могу излазити са својима, испразните им зрак у гумама... Гурните им чачкалице у браве њихових станова да не могу ући... Будите их ноћу телефоном сваких пола сата. Не разговарајте с њима и члановима њихових обитељи. Немојте им помагати у било чему... Не дозволите да се ваша дјеца играју са њиховом... Једноставно им покажите да су непожељни. И они имају живце, дуго неће издржати". Дана 22. августа 1991. године, снаге МУП-а Хрватске извршиле су масакр цивилног становништва у селу Кињачку у близини Сиска. Напад на Окучане и подручја Пакраца извршен је 15. августа, а затим су се борбе прошириле у правцу Грубишног поља и Подравске слатине. Заробљени хрватски војници отворено су говорили о злочинима као "херојским подвизима"; у кукурузишту код Јанковаца заклали су 65 Срба, у Свињареву - 25. У селу Сатину, у тамошњој кланици, измасакрирано је 20 Срба, који су потом у комадима бачени у Дунав. Дана 22. септембра 1991. године снаге МУП-а Хрватске су у Далмацији прибегле и уценама према женама и деци породица српских официра. Из кризних жаришта, под терором, већ тада је дошло до масовног егзодуса српског становништва. Крајем октобра 1991. хрватске снаге разориле су до темеља 18 небрањених и незаштићених српских села на подручју Грубишиног поља, а народ нагнали у збегове по шумама и у избеглиштво. Наредних дана исељено је даљих 27 српских села на подручју Папука и Псуња. "Повлачи се народ, а ко није успео да избегне, убијен је, заклан, масакриран", гласили су извештаји ЈНA. У децембру 1991. уследио је највећи егзодус Срба из западне Славоније. Непрегледне колоне цивила, њих око 25.000 кретале су се од села Бучја ка Бањој Луци. Испражњена су 23 села, а затим су их припадници ЗНГ (Збора народне гарде) спалили до темеља. У Машићкој Шаговини 19. децембра заклано је 68 заробљених Срба. (цитати из дела др Смиље Aврамов, "Постхеројски рат Запада против Југославије"). Резолуцијом 762 Савета безбедности обележена је зона српске Крајине под заштитом УНПРОФОР-а, а већ 21. јуна 1992. Хрватска војска је продрла неколико километара у ту зону у близини Дрниша. На Миљевачком платоу заробљен је већи број српских војника који су спроведени у затвор у Шибенику, где су зверски мучени. Тела побијених војника сахрањивана су без означавања у више масовних рака са по 7 до 50 лешева. Команда Хрватске војске одбила је захтјеве УНПРОФОР-а да се повуче на раније положаје. Дана 20. јуна 1992. у месту Љут, уз присуство представника УНПРОФОР-а пронађено је у јами затрпаној смећем 20 измасакрираних тела војника ЈНA. Њихова ексхумација је настављена 20. августа. Припадници УН открили су масовне гробнице у Крајини. Хелсиншка федерација за људска права саопштила је, у Бечу 21. августа, да у Крајини постоје масовне гробнице убијених Срба. Говорећи о ратним злочинима које су починиле хрватске снаге, портпарол УН у Загребу, Крист Ганес изјавио је: "Цивилна полиција УН у среду нашла је четири тела у селу Жарговић код Книна. Три леша била су мушка са рупом у глави... Тело четврте особе било је измасакрирано да се не може утврдити ни пол", писала је "Политика" 19. августа 1995. године. Масовна убијања настављена Хрватску офанзиву пратили су масовни злочини, а над заосталим становништвом извршен је најсвирепији злочин; паљене су куће у којима су живи горели њихови власници. У писму протонамесника Српско-православне парохије у Загребу Миленка Поповића, 18. августа 1995. свим амбасадама у Хрватској наводи се: "Лешеве по двориштима кућа животиње разносе... Војници бацају лешеве у запаљене куће". У писму генералном секретару УН од 6. септембра он наводи: "Геноцид се довршава на малом броју преосталог становништва... Убиства, паљења и пљачкања су настављена и по објави завршетка акције 'Олуја'. Свакодневно се проналазе лешеви убијених цивила, које нико не сахрањује... Опљачкано је и спаљено најмање 70 одсто српске имовине на простору Далмације, Лике, Баније и Кордуна. Многа лица српске националности из Крајине, која су из избјегличких колона враћена у хрватске затворе и логоре, изложена су малтретирањима и против њих је покренут истражни поступак без икаквих разлога", извештавала је "Наша борба" 8. августа 1995. године. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.