Хрватска “Олуја” (4) - Циљ српско упориште Книн

Хрватске снаге зборног подручја Сплит, којима је командовао генерал Aнте Готовина, имале су, изгледа, најделикатнији задатак - ликвидацију Книна, упоришта Републике Српске Крајине. За ову етапу операције дата су знатна појачања војске, полиције, артиљерије, ракета и авијације. Бобетко при томе истиче значај масленичке акције у деблокади Задра и учешће ХВО-а из БиХ

Претходним мањим операцијама “Масленица”, “Медачки џеп” и “Бљесак” створена је оперативна основица за груписање и припрему снага хрватске војске и полиције за завршну акцију “Олуја”, која је почела четвртог августа и окончана два дана касније, мада је била планирана да траје дуже. Међутим, послије тих војних дејстава Хрватске на простору бивше Републике Српске Крајине, настављена су чишћења подручја од остатка српског становништва. Многи злочини и разарања, извршени прије, у току “Олује” и после ње, што се све подводи под појам “Хрватске Олује”, оставили су иза себе пустош. Српски народ је у целини протеран из своје домовине. О злочинима и разарањима, који су углавном узроковали егзодус Срба, биће речи касније. Нишић потом цитира Бобеткову књигу “Све моје битке”, у којој описује етапе “Олује” у четири сегмента, са распоредом снага на појединим секторима, што је у ствари јединствена операција која се истовремено реализује. Петриња, Костајница, Глина, избијање на државну границу Хрватске и спајање са Петим корпусом Aрмије БиХ, овладавање подручјем Баније, Кордуна, рејоном Топуског итд. - правци су распореда дејстава хрватских снага, које спомиње Бобетко, истичући неке своје потезе и планиране замисли. Задатак генерала Готовине - Задатак Зборног подручја Сплит у кампањи “Олује ИВ”, пише даље Нишић којим је заповиједао генерал Aнте Готовина био је, изгледа, најделикатнији, јер је требало ликвидирати упориште РСК - Книн. Поводом тог посла Бобетко прецизира да се главним снагама гардијских бригада на правцима дјеловања Динаре - Книн - село Орлић омогући “упорабом ХД (хеликоптерског десанта) и синхронизираним дјеловањем са снагама МУП-а, зракопловства, топништва и ракета по Книну и Бенковцу, разбити непријатеља на датим смјеровима и заузети Книн, а у другој етапи операције приступити цјелокупном ослобађању окупираних дијелова Далмације”. За такав задатак додељена су знатна појачања војске, полиције, артиљерије, ракета и авијације. Бобетко при томе истиче значај масленичке акције којом је деблокиран Задар и омогућено поступно заузимање Динаре и правца Гламоч - Грахово, у чему прецизира удео садејства, Хрватске војске и припадника ХВО из БиХ. Какве је амбиције Хрватска имала на том правцу, могуће је закључити из Бобеткове констатације: “Може се претпоставити да је генерал Готовина имао још двије оклопне бојне у резерви, судбина Бање Луке била би ријешена истодобно са заузимањем Мркоњић Града”. Иначе су на правцу Гламоча дејствовале главне снаге Четврте и Седме гардијске бригаде. Тако је заузето и Грахово и пресечена је комуникација Грахово - Книн, а преостала комуникација Книн - Доњи Лапац је била под непрекидном артиљеријском ватром. На тај начин су извршене све предрадње за напад на Книн. Министарство унутрашњих послова је заузело Aлан и пресекло комуникацију према Грачацу, усмеравајући дејства према Доњем Лапцу. Ипак, у току прве ноћи Срби су са задарског простора преко Книна успели да извуку део својих оклопних снага. Истовремено је извлачено и цивилно становништво из Книна у правцу Доњег Лапца. Операција на том правцу припремана је, по Бобетку, годину дана. На тешком терену изграђено је више од 300 км путева “тако да смо оклопним снагама долазили готово на прву црту бојишнице и с ње тукли. Книн нам је био на длану и више није било ни теоријских могућности да врате тај дио територије”. Бобетко наводи да се после Книна операција “Олуја” “продужила даље заузимањем Дрвара, Мркоњић Града и избијањем дијелом снага на саму Мањачу, што значи да смо имали још једну до двије оклопне бојне, могли смо сигурно пресјећи пут Приједор - Бања Лука, те Бању Луку ставити у ситуацију да извлачи своје снаге. То је могући пропуст, али ту вјеројатно има и неких политичких конотација, које још нису посве јасне”. Бобетко закључује да је за ову операцију у целини епицентар био Книн, Динара и веза Книн - Грахово. Заузимањем Грахова, ситуација се стратегијски променила у корист Хрватске. Чим је Готовина преко заповједника 126. дп пуковника Котромановића, који је познавао терен и открио празне просторе у које су увучене главне снаге, овладао Граховом и Стрмицом, судбина “Крајине”, по Бобетку, била је запечаћена. Бобетков коментар Заслужује пажњу и Бобетков коментар односа Србије и Aмерике према хрватском обрачуну са РСК: “Што се тиче Србије, она је била пред одлуком или да иде у рат, или да их (Србе у Крајини) напусти. Прихватила је, очито, за њих лошију варијанту, а за нас бо љу. Јер, нови би рат тражио нови однос снага, ново реагирање свијета, и позиција им тада не би била боља од наше”. “Ми смо тада били у предности. Да су и почели неки нови рат, нису имали довољно снага; требало је времена за нову концентрацију... Србија је у овом тренутку врло јасно респектирала Хрватску као државу, хрватске снаге као оружану силу, и није доносила одлуке које су захтијевали и којима су се надали “наши” Срби који су се неуредно и неорганизирано извлачили из тог простора. У подручју Топускога предао се готово читав корпус. Све је то значило да је стратешки однос снага био измијењен, да је политички став оних који су сумњали био пресјечен, да је Хрватска изашла на свјетску позорницу као држава, као војна сила, и као субјект, с којим Еуропа у стратешким односима преговара, разговара и мора рачунати. Aмерика је то схватила прва, и мислим да је оно што данас чини управо резултанта наших борби и наших процјена, које су материјализиране у овој добивеној бици”. Ипак, колико је за крах Републике Српске Крајине и губитак српског простора у западној Босни крива политика, а колико војска, остаје за неку другу анализу. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.