Холивуд га је обожавао, али он је изабрао Светог Саву

Џонатан Џексон није типичан холивудски глумац.

Док су му врата славе била широм отворена још од дјетињства, он је изабрао другачији пут – онај духовности, вјере и породичних вриједности.

Већ са 11 година заблистао је на малим екранима као Лаки Спенсер у серији „Општа болница“, што му је донијело чак пет Дејтајм Еми награда. Био је миљеник публике и критике, а све је указивало на то да му се смјеши блистава каријера.

Ипак, Џонатан није жудио за типичним холивудским животом.

Слава, музика и духовни позив

Међународну славу стекао је у серији „Нешвил“, гдје је глумио музичара са сновима и проблемима. Није то била само улога – Џексон и приватно свира и пјева у бенду „Енатион“, с којим је снимио више албума. Пише и поезију, а годинама ради на књизи о споју умјетности и православне вјере.

Али оно што је обиљежило његов живот није ни музика ни глума – већ вјера.

Пут ка православљу

Духовно преображење почело је 2006. године док је боравио у Румунији, гдје је снимао филм. Посјетио је православне манастире и цркве, а оно што је тамо осјетио, дубоко га је уздрмало.

– Нешто се пробудило у мени. Почео сам да трагам за истином – рекао је једном приликом.

Након година проучавања хришћанске историје, 2012. године званично прелази у православље заједно са супругом Лизом, с којом има троје дјеце. Посјетили су и српску цркву у Нешвилу, гдје га је прича о Светом Сави дубоко дирнула.

Тада је знао – пронашао је свој духовни дом.

– Осјећао сам да сам одувијек био православац, само то нисам знао – рекао је глумац.

Пјесма за Косово

Његова љубав према православљу природно га је довела до Србије и манастира Хиландара. У знак захвалности, 2020. године објавио је пјесму "Косово: Свих жалосниһ радост", посвећену српским светињама на Косову и Метохији. Тиме је јасно показао колико дубоко осјећа духовну и културну везу с православљем и нашим народом.

Мир, породица и вјера

Џонатан данас живи повучено са породицом у Ирској, гдје помаже у оснивању православног центра. Без скандала, без луксуза – само вјера, умјетност и љубав.

У свијету у којем владају брзина и површност, он је свјесно изабрао тишину манастира и молитву умјесто црвеног тепиха. Џонатан Џексон показује да и у свијету гламура може постојати аутентичан, духован и свијетао пут.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.