Дирљива прича: Покуцао на врата Халида Бешлића и добио много више од хране

Смајо Сулејмани, који је као дјечак боравио у дому у Сарајеву, подијелио је сјећање на сусрет са супругом Халида Бешлића - Сејдом, који се догодио 1986. године и заувијек му промијенио живот.

Док се легендарни пјевач Халид Бешлић опоравља у болници након хоспитализације због лошег здравственог стања, поруке подршке стижу са свих страна.

На друштвеним мрежама појавила се дирљива прича из прошлости, посвећена Халидовој супрузи Сејди Бешлић, којој је Бешлић посветио своју најновију пјесму ''Сејда''. Наиме, Смајо Сулејмани, који је као дјечак боравио у дому у Сарајеву, подијелио је сјећање на сусрет који се догодио 1986. године и заувијек му промијенио живот, преноси Вечерњи.хр.

Објаву Смаје Сулејманија преносимо у цијелости:

“Ово на слици је супруга Халида Бешлића, упознао сам је лично као и нашег доброг Халида Бешлића!...
Био сам као дјечак у Дому 1986. на Хумској 57 Пофалићи, Сарајево!

Субота је била и ми смо као домци добили дозволу за излазак у град (дозвола за град се заслужује само ако си добар и послушан), отишли смо ја и мој пријатељ из дома (такође домац) Здјелар Дејан у град и лутали најчешће око жељезничке станице гдје се налазиле Видео Игре у унутрашњости жељежницке станице (код Сафета), а лутали би тако па све до Циглане (насеље).

Лутали би по сваком сокаку, улици или махали, истраживајучи град кроз наша лутања, све нам је било занимљиво и у свему смо видјели као дјеца љепоту....

Били смо веч и жедни и гладни, па смо у неку омању и лијепу зграду (гдје су улазна врата зграде била мало отворена/ошкринута) унишли у зграду и покуцали на друга или трећа (не сјећам се баш) врата на којима је писало презиме Бешлић.

Недуго затим смо чули кораке и откључавања врата.

Једна тета нам је отворила врата, а крај ње је био неки мали лијепи дјечак, и чим је отворила врата, гледајући онако полузбуњено у нас и прије него ли је ишта и рекла, ми смо ко из топа рекли:

"Тето можете ли нам дати по чашу воде, жедни смо"

Она нам је рекла наравно да могу, а успут је питала, а одакле сте драга дјецо?

А ми смо рекли да смо из Дома са Пофалица Хумска 57.

Њен се збуњени поглед некако одмах промијенио и разњежио и претворио у мајчински поглед. (јер сви су знали за дом за дјецу на Хумској 57 у Пофалићима)

Питала је исто а јесмо ли и гладни, а ми смо у глас рекли ДА, јесмо тето!

Рекла је причекајте, сад ћу ја, и отишла је заједно са сином, а недуго затим се вратила, држећи у рукама новаца који нам дала и рекла да си за новац купимо храну, а њен мали синчић је држао двије Цоца Цоле које нам је дао...

И рекла је додјите ви опет када сте гладни!

Та лијепа, тиха и културна жена према нама се понашала као да нам је мајка, тихо, разумљиво, доброчудног погледа, а њен синчић који нам дао цоца цоле је у нас гледао не као у домце, већ као у своју браћу

Захвалили смо јој и отишли смо, а нашој срећи није било краја, имало смо новаца и за хране и за игрица на жељежничкој станици, а Цоца Цола нам је била нешто као луксуз и што се не пије баш сваки дан!

То, њено понашање, њен њежни поглед, њена тиха ријеч као и понашање њеног сина су у мени и Дејану створиле осјећај као да нам је мајка дала новаца и Цоца Цоле а не нека непозната особа/тета!

И тако па све до данас читавих 39 година када сам већ одрастао и сада веч човјек/родитељ постао, ја нисам заборавио тај њен мајчински поглед, њено лице као и поглед њенога сина.

(као да је то све јуче било, ваљда се урезало се у мени)!

Ова жена и мајка са слике је са својим гестом и добротом ми постала тада и мајка и примјер моје будућности и како треба бити у животу човјек.

И зато хвала ти тета Сејдо од срца и заувијек, никада нисам заборавио тебе, твоју доброту и твој топли мајчински поглед, хвала ти за све!

И, ако бог да, једног дана можда те и сретнем и загрлим и захвалим за сву твоју доброту и тај твој лијепи мајчински поглед!

Јер, то ми је жеља још од 1986' године!

Хвала ти од срца и волим те бескрајно!”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.