Гаде се на српске паре?!

Привредници из Србије, и поред многих настојања, нису успјели да уложе свој капитал, а разлози за то су очито прије свега политичке природе

ИЗЈAВA кандидата Социјалдемократске партије за хрватског премијера, Љубе Јурчића, да српски капитал није пожељан јер су “ране још свјеже” изгледа да је близу истине и већинског, мада прећутног, расположења у Хрватској, иако су Јурчићеву изјаву пожурили да одбаце и службени Загреб и његова странка, јавио је Танјуг. Инвестиција из Србије у Хрватску, наиме, практично нема, мада је посљедњих година било више покушаја српских привредника да инвестирају у тој земљи, а хрватски привредници, економисти, руководиоци Привредне коморе и политичари “уредно” изјављују да је српски капитал добродошао, као и сваки други. Посљедњи обрађени подаци Хрватске господарске (привредне) коморе у тој области односе се још на 2005. годину, када се инвестиције из Србије биљеже у укупном износу од безначајних 0,13 милиона евра. С друге стране, због улагања хрватских предузећа од преко 365 милиона евра, Србија је лане доспјела на друго мјесто хрватских инвестиција, иза Швајцарске са 703 милиона, док је Босна и Херцеговина са 357 милиона евра потиснута на треће мјесто. Уз “Aгрокор” као највећег улагача, који је купио низ прехрамбених предузећа као што су “Фриком”, “Дијамант” и двије трговачке куће, “Дукат” је постао власник фабрике млијечних производа “Сомболед”, Виндија произвођача сточне хране Унип из Ваљева и Задружне млекаре из Лајковца. Грађевински концерн “Неџе” купио је производњу цемента и креча “Јелен До”, индустрију грађевинске керамике “Полет” из Новог Бечеја и циглану “Тоза Марковић”. Загребачка Школска књига купила је београдски БИГЗ, док је “Пан” купио београдску Фабрику хартије. “Пастор група” је купила београдски “Гасоп” и “Ватроспрем”, а у текстилу М-профил купио је “Интекс” из Младеноваца. Међутим, привредници из Србије, и поред многих настојања, нису успјели да уложе свој капитал, а разлози за то су очито прије свега политичке природе, будући да законска регулатива предузећа из Србије ставља у равноправан положај са интересентима из других држава. Прије неколико година породица Карић изразила је интерес за градњу пословно-стамбене зграде у центру Загреба, али без успјеха, поготово што је у међувремену дошло до краха њиховог пословног царства. Жељко Митровић, власника ТВ Пинка, покушао је да преузме Кроацију Рекордс (бивши Југотон) и дао понуду од 30 милиона евра за Нову ТВ, али такође - без позитивног исхода. Бизнисмену и власнику “Делта Холдинга” Мирославу Мишковићу ни моћни власник Aгрокора Ивица Тодорић, с којим је покренуо пословну сарадњу, није могао да помогне код куповине једне од месних индустрија. Ипак, “Делта” би се наредне године могла наћи у Хрватској, јер “Делта Спорт” као дио Холдинга може да отвара кафетерије познатог британског бренда “Коста кофи” због франшизе коју има за подручје бивше Југославије и Aлбанију. Тако би у пет година у Хрватској Мишковић могао инвестирати четири милиона евра и запослити око 200 људи. Улазак српског капитала у Хрватску посебно је био у центру пажње недавно, поводом афере око куповине “Млијечне индустрије” Карловац. У том случају прихваћена је понуда хрватског предузећа које се бави прометом коже и има само двоје запослених са пет хиљада евра годишњег промета. Због наводног учешћа српског капитала, занемарена је понуда једне холандске фирме иза које стоји британски фонд “тежак” милијарду евра, који је већ инвестирао 400 милиона долара у прехрамбену индустрију у земљама региона. У све су се умијешали и политичари, прије свега поменути Јурчић, који је изјавио да - ако СДП добије изборе и могућност да састави владу - не би продао предузећа у Славонији српским бизнисменима, јер су ране још свјеже и не треба стварати нелагоду хрватским грађанима. Реаговања су била бројна. Aктуелни хрватски премијер Иво Санадер за Јурчићеву изјаву је рекао је да је за анале политичке глупости и да представља “потпуно главињање СДП-а”, уз оцјену да таква изјава не користи хрватским компанијама које су аквизирале у Србији и у југоисточној Европи. Морао се огласити и шеф СДП Зоран Милановић који је, бранећи Јурчића, рекао да је изјава истргнута из контекста и да не одражава ни његове, ни ставове СДП-а. - СДП је увијек био и јесте отворен за дијалог, толеранцију и пословну сарадњу и са Србијом - рекао је Милановић, додавши да у капиталу нема националности. Он је рекао и да ако хрватска предузећа улажу и развијају се у Србији, онда то и Хрватска мора јемчити и то не само српском, него и сваком другом капиталу и свакој предузетничкој иницијативи. ДЕБAЛAНС У причи о све већем уласку хрватског капитала у Србију и немогућности да српски привредници уложе своја средства код западног сусједа, свакако треба указати и на значајан увозно-извозни дебаланс између двије земље. Према подацима Хрватске господарске (привредне) коморе, лани је у Србију извезено разне робе у вриједности од 516,8 милиона долара, док је Хрватска из Србије увезла робе за 227,3 милиона долара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.