Фиреров штаб(19)

Сматрао је себе законитим насљедником Хитлера, о чему је постојао и фиреров указ од 29. маја 1941. Маршал Рајха, Херман Геринг, напустивши бункер у Берлину, склонио се са својим штабом у Берхтесгадену

Исте ноћи када је Хитлер одржао краћи говор преко помоћне радио станице, упозоривши да остаје у Берлину без обзира на ситуацију, тројица главешина: Химлер, Рибентроп и Геринг напустили су рушевине канцеларије Рајха. Приметно заплашен Хитлеровим говором, Геринг није желео да умре у бункеру. Раније се побринуо припремивши се да напусти Берлин. Пожурио је кући где га еј чекао конвој спреман за сеобу. Да би заштитио своју имовину стечену пљачком по читавој Европи, Геринг је своје бројне збирке уметничких дела, почетком априла 1945. године, сместио на сигурно место. За пребацивање ових опљачканих вредности биле су му потребне две композиције специјалних теретних возова, које су ове драгоцене товаре пребациле до Берхтесгадена, где их је прихватила Герингова друга супруга, глумица Ема Зонеман, са кћерком. У пратњи неколико камиона, натоварених преосталим сандуцима, и путничких аутомобила, у којима су били припадници његовог штаба, и Геринг је 12. априла увече стигао у Берхтесгаден. Тога момента њему није било познато да су Химлер и Рибентроп побегли из Берлина и ад је свако од њих био решен да заврши започету игру, рачунајући да ће их она на крају довести до положаја Хитлеровог наследника. Радиограм Хитлеру Као творац Гестапоа и верни нацист Геринг је себе сматрао законитим наследником Хитлера. Он је указом од 29. јуана 1941. године наименован за фирера, не само у случају Хитлерове смрти, већ и у случајевима у којима би овај био спречен "макар и само привремено" да обавља своју функцију. У Берхтесгаден је 23. априла стигао и блиски Герингов сарадник ваздухопловни генерал Колер. Он му је саопштио да је Хитлер, у његовом присуству, изјавио Кајтелу и Јодлу да је Геринг најпогоднија личност за преговоре о миру са западним силама, али тек онда кад за то дође време. Берлин је био опкољен, а јединице Црвене армије су хитро продирале према Елби у сусрет трупама СAД које су 12. априла избиле на леву обалу реке. На основу постојећег указа и Колерове изјаве, свестан да Хитлер не може више да обавља своје функције, Геринг је био убеђен да еј наступио очекивани моменат.Он еј позвао све нацистичке функционере који су се тада налазили у Берхтесгадену и саопштио им да еј Хитлер онемогућен да из Берлина управља Рајхом.Уз сагласност присутних Геринг је са овога састанка упутио радиограм своме Фиреру у коме га обавештава о својој одлуци да преузима управу државом "с потпуном слободом у унутрашњим и спољним пословима" с молбом да Хитлер потврди ову одлуку. Као крајњи рок за пријем одговара Геринг је одредио 23. април до 22 часа. У противном, он ће "деловати за опште добро" - рекао је на крају радиограма. С обзиром на хаотичну ситуацију која је владала Рајхом, Геринг је био убеђен да његов радиограм, аз тако кратко време, неће моћи да стигне на одредиште, а још мање да у наведеном року добије и одговор на њега. Aли, овога пута његова рачуница била је погрешна. Борман је на време примио Герингову поруку и показујући је Хитлеру рекао: - Карактеристичан пример издаје и покушај присвајања власти. Наведени временски рок за одговор представља прави ултиматум. Овим речима, Борман је постигао оно што је желео. -Морфинист, подли трговац! - бесно је узвикнуо Хитлер и почео да псује Геринга. Кратко време пре истекао рока, дубоко изненађен, Геринг је примио Хитлеров одговор. Он му забрањује ад било шта предузима. A само неколико минута касније, у просторију у којој се налазио Геринг упао је одред есесоваца под командом Франка и ухапсио га. Истовремено ухапшени су и остали Герингови сарадници који су се затекли у Берхтесгадену. Био је то самовољни потез Бормана који еј искористио прилику да изравна своје рачуне са Герингом. Истовремено с Хитлеровим одговором он је упутио и наређење, путем радио-станице, одељењу есесоваца у Берхтесгадену, да одмах ухапсе маршала Рајха који је извршио издају. На слободи је остао једино генерал Колер који је све предузимао да спасе Геринга, али узалуд. Сутрадан, 24. априла, затвореника је обишао и Калтенбрунер, али приликом његовог сусрета са Герингом није проговорио ни једну једину реч. Истог дана уследило је и саопштење да ће "сви они који се буду супротстављали Фиреровој вољи бити стрељани на лицу места, без обзира на њихов чин и положај". Под јаком стражом, затвореници из Берхтесгадена су 29. априла премештени у оближњи дворац. Капитулација Искористивши Хитлерово самоубиство, Борман је, 1. маја наредио Франку да обрати нарочиту пажњу да "издајници од 23.априла не побегну". Та је порука значила и смртну пресуду. Aли, како се ситуацију у то време мењала из часа у час, Франк није имао храбрости да изврши Борманово наређење и убија маршала Рајха. Био је сретан кад га је једно одељење Луфтвафе, које је тих дана пролазило поред дворца у коме су били затвореници, нагнуло да им га преда. Геринг је био слободан. Одмах је ступио у везу са Хитлеровим наследником адмиралом Деницом и понудио му своје услуге за преговоре са генералом Aјзенхауером. Aли, све је већ било исувише касно. Капитулација је потписана 8. маја, а само два дана касније америчке трупе су запоселе Берхтесгаден у коме су, поред осталих, заробиле и Геринга. Његови захтеви да разговара са Aјзенхауером били се глатко одбијени. A кад му је саопштено да ће као ратни злочинац, заједно са осталим нацистичким главешинама, бити предан међународном суду, који ће му судити за почињене тешке и масовне злочине, био је дубоко изненађен. Међународни војни суд у Нирнбергу осудио га је на казну смрти вешањем, али је, 16. октобра 1946, два сата пре извршења казне, сам себи одузео живот, попивши отров. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.