Фиреров штаб (17)

Завјеренички круг опозиције и незадовољника у њемачкој армији Хитлеровим потезима вјешто је плео мрежу избјегавајући истрагу Гестапоа.

Генерал Остер, најближи сарадник шефа Aбвера - немачке обавештајне службе - адмирала Вилхелма Канариса, агилни подстрекач духа завере против Хитлера, излагао се ризицима и био штићен. у свом послу, а да није знао да му у томе помаже Канарис. Између осталих акција свједочи и једна Остерова делатност у Риму. Гестапо је, наиме, дешифровао два радио грама белгијског посланства при Ватикану, упућена белгијској влади, из којих је било видљиво да је дипломата у посланству добио од једног Немца обавештење да предстоји немачка офанзива на Западу. На правцу продора трупа Вермахта била би угрожена белгијска и холандска неутралност, што еј било упозорење владама ових земаља. Рајхсфирер Хајнрих Химлер наредио је да се поведе истрага о томе ко је открио немачке намере. Ништа конкретно није утврђено што би теретило Остара. Контраобавештајно оделење Aбвера у Риму кренуло је у извиђање. Његов повереник известио је да има индиција да је план о немачком нападу на Белгију и Холандију издао др Јосеф Милер, што је било тачно: учинио је то по налогу генерала Бека. Канарисови мисионери Канарис је на ово реаговао типично на свој начин. Послао је Милера службено у Рим да проведе истрагу о издаји планиране немачке офанзиве. Овај је прикупио податке да је из круга људи око Јохана Рибентропа, министра спољних послова Рајха, још раније саопштено италијанском министарству иностраних послова да предстоји немачка офанзива. О томе су знали гроф Ћано и италијански двор. Чак је био одређен и датум напада. После овога није више имало смисла да Гестапо било шта истражује и по налогу Химлера, његов посао у овом смислу је обустављен. Шта се стварно догодило? Генерал Остер је поједине припаднике опозиције, запослене у Aбверу с прећутним одобравањем Канариса, слао у иностранство да успостављају везе са представницима западних сила. Међу овим "изасланицима" био је и др Јосеф Милер, који је због својих блискости у Ватикану, искориштен да тим путем покуша да ствара контакте не би ли сазнао имали изгледа за склапање мира и под каквим условима. Сличну мисију, у оквиру активности за припрему атентата на Хитлера, имао је и један од најактивнијих опозиционара, бивши саветник у влади Рајха, Гизевијус, који је тада радио у немачком генералном конзулату у Цириху. Задатак овог вицеконзула је био да успостави везе са америчким дипломатским и обавештајним функционерима у Швајцарској. Мада Гестапо званично није био дужан да се бави шпијунажом у Вермахту (немачкој армији), ипак је почео да прати поједина лица која су контактирала са Остером, или одржавала везу с њим. Откривени су неки девизни прекршаји и царинска инострана служба Рајха у Прагу повела је истражни поступак против двојице припадника Aбвера у Минхену. Увређено је да су у ову девизну аферу била умешана и два Остерова сарадника - др Јосеф Милер и др Донани. Користећи ову ситуацију Гестапо је покренуо истрагу око самог Остера, али не и против њега. Монтирана у почетку као ислеђивање о девизном прекршају, истрага је успела да открије код др Донанија документе који компромитују Остера и указују да он ослобађа противнике нацистичког режима војне обавезе. Донани је ухапшен, а Остар суспендован с дужности а потом и отпуштен из службе у Aбверу. Против ухапшеног др Милера није могао бити доказан никакав преступ. У целу ствар умешао се и шеф Aбвера, Вилхелм Канарис, обавестивши начелника штаба врховне команде Вермахта, фелдмаршала Вилхелма Кајтела, да се у овом случају ради о камуфлираном нападу СС против немачке армије. Верујући Канарису Кајтел је, у споразуму са Химлером, наредио да се даљи поступак ограничи искључиво на девизно питање, пошто нема основа да се истрага бави политиком појединостима. Уклањањем Остера, из Aбверове централе је била склоњена личност која је окупљала активне незадовољнике. Aли од тада, маја 1943. године, Канарис је почео ад води све упорнију борбу против настојања РСХA главне управе нацистичке полиције да се домогне војне обавештајне службе. Ова борба вођена је све до момента када је припадник Aбвера у Турској др Ерих Вермерен пребегао у Каиро и ставио се на располагање британској обавештајној служби. Случај је изазвао у фебруару 1944. године смењивање Канариса и стављање Aбвера под управу РСХA. Канарис није био отпуштен као његов сарадник Остер. Добио је нов положај шефа "специјалног штаба за вођење трговачког и привредног рата." Када је, 20. јула 1944. године, покушан атентат на Хитлера, Канарис је упутио телеграм у коме честита Хитлеру срећно спасење. Aли, те изјаве лојалности му није ни мало помогла. Три дана касније нашао се и он у ћелији, у подруму седишта Гестапоу у Берлину, заједно са припадницима завереничког круга. Ту је остао, исто као и Остер, све до фебруара 1945. године. Вешто продужавали истрагу Настојање свих ухапшеника било је да што више отегну истрагу, како би добили у времену. Знали су да је пад и коначни слом Трећег Рајха само питање месеци. Код неких, код којих је кривица и веза са догађајима од 20. јула била очевиднија, поступак је текао брже. Aли, случај Канариса и Остера текао је далеко спорије, јер они нису били у непосредној вези са атентатом, нити су припадали ужем кругу завереника. Сем тога, били су стари и искусни обавештајци и вешто су продужавали истрагу. Људи који су их саслушавали нису им били дорасли. Последња станица Канарисовог животног пута била је концентрациони логор Флосенбург. Aли, једног прохладног јутра дошао је крај. Посматрао га је, кроз пукотине на вратима своје ћелије, шеф данске војне обавештајне службе, потпуковник Лундинг, такође затвореник у Флосенбургу. Био је Канарисов сусед и са њим је, куцањем од зид, мењао мисли у току последњих недеља живота адмирала. Оно јутро када је извршено већање последње групе Гестапових затвореника у Флосенбургу, Лундинг је видео како промиче и мршаво, него тело Канариса, преко дворишта, према конопцу. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.