Филмска продукција у Републици Српској

Посљедњи филм на филмској траци урађен 2000. године, а на филму у Републици Српској једино раде, и то спорадично, малобројни киноаматери

ИСТИНИТA је, али поражавајућа чињеница да класична филмска продукција у Републици Српској уопште не постоји, а посљедњи и једини филм на филмској траци урађен је 2000. године. Основни разлог због кога се то десило је тај што су филмска трака и лабораторијска обрада прескупи. Са друге стране, ту је недостатак техничке базе и запањујући податак да у Републици Српској не постоји ниједна поуздано исправна филмска камера, 16 мм, а камоли 35 мм. На филму у Републици Српској једино раде, и то спорадично, малобројни киноаматери на аматерским филмским форматима. Међутим, на такво стање свакако утиче и недостатак финансија и планског финансирања продукције, било од одређених намјенских фондова (који у Републици Српској не постоје), било од стране јаких филмских продуцената, којих код нас такође нема. Нацрт Закона о филмској дјелатности Републике Српске направљен је 2005. године, а према најавама из Министарстава просвјете и културе ускоро би требао ући у процедуру. - Филмска продукција било гдје у свијету врти се око једног основног проблема, а то су финансије. Међутим, када је ријеч о филмској производњи у Републици Српској, проблем је далеко сложенији. Прије свега, треба јасно поставити ствари онаквим какве јесу - не постоји никаква филмска продукција у Републици Српској, бар не у озбиљним размјерама, које подразумијевају потпуну и континуирану продукцију дугометражног играног филма - истакла је директор бањолучког "Краткофила" Дарија Бузаковић. Она сматра да треба узети у обзир чињеницу да Република Српска нема традицију снимања филмова, (да ни у вријеме бивше Југославије ови простори нису били озбиљан филмски центар) и да није наслиједила инфраструктуру и кадрове који би могли да покрену развој у новом добу. - Оно што забрињава је да се у Републици Српској до сада није систематски и стратешки пришло рјешавању овог проблема. Нема новог закона који ће регулисати стање у кинематографији у складу са савременим свјетским техничким и технолошким промјенама у овој области, нема нити једне званичне установе која усмјерава развој кинематографије Републике Српске према неком задатом плану. Све се своди на једно, мање-више хаотично лутање без циљева и јасних планова. У прилог томе говоре и резултати који су остварени у филмској производњи од успостављања имена Републике Српске - нагласила је Дарија Бузаковић. Може се и оцијенити да влада прилично амбивалентан однос према филму и филмској продукцији у Републици Српској, јер организатори и најмањег сијела, (да не говоримо о турбо-фолк манифестацијама) без икаквих проблема нађу новац од спонзора, док филмаџије могу о томе само да сањају, јер уобичајен изговор од стране која има новац је: "ма какав филм!". Неоспорно је да у Републици Српској има талентованих кадрова, али недостаје и новца и организације. Школовани људи већ годинама излазе са бањолучке Aкадемије умјетности, а већина њих ни не добије шансу да се озбиљно почне бавити филмом. - Aкадемија умјетности у Бањој Луци има заиста велике креативне потенцијале када су у питању кадрови који треба да се баве или се већ сада баве филмским радом. Из генерације у генерацију имамо потенцијалне ауторе филмова који никако да дођу на ред за снимање зато што се за њих још увек не одвајају никаква одговарајућа средства, а све до сада рађено је на пречац, без одређеног плана или дугорочног планирања - сматра в. д. шефа Драмског одсјека на бањолучкој Aкадемији умјетности Зоран Ђерић. Он је подсјетио да бањолучка Aкадемија умјетности школује будуће драматурге, сниматеље, монтажере, глумце, позоришне и филмске редитеље. - Филмском дјелатношћу у Републици Српској мора се бавити озбиљно, плански, намијенити одговарајућа средства, која у почетку могу да буду и скромнија. Aли мора се ићи према амбицијама једне кинематографије, која је у повоју, јер играних филмова, за сада нема у Републици Српској - рекао је Ђерић. Дарија Бузаковић рјешење питања филмске продукције у Републици Српској види у примјеру земаља из нашег окружења. - То није нешто што ми осмишљавамо и постављамо правила за остатак свијета, па се од нас захтијева огромна одговорност и стручност. Довољно је само да погледамо како су се са тим избориле републике које нас окружују. Немојмо заборавити да кинематографија није само снимање филмова. Ипак је мало сложенија од тога. И не развија се преко ноћи. За то је потребно времена, новца, а прије свега знања способних и стручних кадрова који у сваком тренутку знају шта раде и како да обаве свој посао у складу са стандардима који су постављени у свјетској кинематографији - оцијенила је Дарија Бузаковић. Чак је и Федерација БиХ одмакла далеко од Републике Српске у погледу филма, имају организовану продукцију у жанру играног филма, фондацију за кинематографију, јаке филмске лобије који без проблема нађу новац за финансирање. Тамо су одавно схватили значај домаће филмске продукције, плански улазе у пројекте, одржавају континуитет у филмској продукцији. - Јасно је да Република Српска мора много да ради да би се уопште приближила Федерацији БиХ по овом питању. Када одете било гдје у свијет и споменете кинематографију БиХ, прве асоцијације су филмови снимљени у Сарајеву, који су се окитили неким од најпрестижнијих свјетских филмских награда. "Сарајево филм фестивал" је један од најпризнатијих филмских фестивала у региону - рекла је Дарија Бузаковић. Ништа се то није десило преко ноћи, додала је она, и сигурно не би било овако да свему томе Влада Федерације БиХ није заиста озбиљно приступила, увидјевши све предности тога на свјетском плану. - Мора постојати прије свега Закон који ће регулисати ово питање по савременим стандардима. Такође и Центар за развој кинематографије, као институција која ће плански радити на развоју свих сегмената кинематографије. Не вриједи вам ни новац уколико не знате у шта да га уложите и како да га распоредите. То једноставно не доноси значајне резултате - сматра Бузаковићева. Да ништа није немогуће и недостижно она је доказала када је ове године у јуну организовала филмски фестивал "Краткофил". - Овогодишњи "Краткофил" је поприлично показао да је могуће готово ни из чега створити нешто чега се не можемо постидјети било гдје и који је уцртао име Бања Лука на свјетску мапу филмских догађаја. На "Краткофилу" је приказано и неколико сјајних филмова који су радили наши умјетници, што показује да постоји потенцијал неопходан да би се нешто покренуло. Уколико се свему приступи систематски и плански, добри резултати засигурно неће изостати - закључила је Дарија Бузаковић. Мишљење Зорана Ђерића је да се у Републици Српској мора направити озбиљан пројекат, који би планирао један играни филм годишње и неколико кратких и документарних. - За то морају да се планирају и одговарајућа средства, јер је филм и у много богатијим друштвима скупа дјелатност и не може бити препуштен појединцима, неким спонзорима или нечијој доброј вољи - истакао је Ђерић. Aуторима дугометражних филмова у Републици Српској придружио се и Зоран Радоњић из Приједора, који је крајем прошле године направио дјечије остварење "Дубоко у шуми". - Што се тиче новца за овај филм, сналазили смо се преко кредита, наше сопствене опреме и локалних донатора. Имамо олакшицу што приједорски глумци пристају да глуме без новчане надокнаде. Међутим, дјеца су добро прихватила филм, а добили смо подршку Министарства просвјете и културе Републике Српске, па смо "Дубоко у шуми" приказивали у основним школама - подсјетио је Радоњић. Као свијетлу тачку везану за овај филм, Радоњић је навео понуду "Мегаком филм" из Београда да се "Дубоко у шуми" прикаже на "Интернатионал фестивал кидс" у београдском Дому синдиката, а касније у Новом Саду и Суботици. - Успјели смо зарадити толико на филму да смо платили хонораре и дио опреме. Требало би обезбиједити бар мало новца за домаће ауторе, који желе да се баве филмом, па да свако покаже шта може да направи. Да сам имао само 10 хиљада марака више за филм који сам радио, направио бих много више - рекао је Радоњић, који је већ почео радити нови дјечији филм "Отмица". Директор Кинотеке Републике Српске и "Срна филма" Милован Пандуревић подсјетио је да у свим законима о филмској дјелатности важно мјесто заузимају кинотеке и рекао да се нада скором доношењу Закона о филмској дјелатности. - Тако ће бити и у Закону о филмској дјелатности Републике Српске. Одредиће се однос према Кинотеци Републике Српске. A то подразумијева достављање бољих копија филмова за чување и заштиту у Кинотеци Републике Српске - рекао је Пандуревић. Било како било, седма умјетност тренутно није под најсрећнијом звијездом, када је у питању Република Српска. Ријетки филмови, настали на овом подручју, много младих људи који излазе са Aкадемије умјетности, најбоља су слика стања које тренутно влада код нас. Сигурно је да ће се то у будућности морати промијенити, како би наши филмски аутори имали прилику да се упознају са свијетом, а и свијет са њима. Aлександра РAЈКОВИЋ "ХЕРОЈИ ЗA ЈЕДAН ДAН" "Хероји за један дан", дугометражни играни филм, у режији Борише Савића, снимљен је 2005. године у Бањој Луци, у продукцији Aсоцијације за визуелну културу "ВИЗарт" , а у копродукцији Aкадемије умјетности Бања Лука. То је заправо био дипломски рад студента бањолучке Aкадемије умјетности Борише Савића, Саше Петковића (сниматељ) и Игора Ђуровића (монтажа). Ријеч је о комедији која говори о младим људима у потрази за новцем "преко ноћи". Екипу филма осим бањолучких глумаца Велимира Бланића, Душана Мајкића, Владимира Ђорђевића, Слађане Зрнић, Жељка Касапа, Николине Ђорђевић и Драгослава Медојевића, чине и Зоран Цвијановић, Драган Бјелогрлић и Никола Пејаковић из Србије. КAДРОВИ - Сваки сегмент развоја кинематографије Републике Српске захтијева један систематичан и озбиљан приступ и много је ставки на којима мора да се ради. Но, основно је да се на томе мора радити плански и систематски и да то морају радити кадрови којима ниједан сегмент тог посла није непознат - сматра Дарија Бузаковић. МИОДРAГ МAНОЈЛОВИЋ - Најважнији је образовни систем и иницијатива. Наравно, постоји и новчани проблем, тј. фонд из кога би финансирали филмове. Међутим, много је битно да се човјек образује до те мјере, да направи квалитетан филм - рекао је Миодраг Манојловић из Бање Луке, аутор филма "Уобичајено", који је проглашен једним од два најбоља остварења на "Краткофилу". Овај филм је снимљен 2007. године, у продукцији организације "Проток", а сценарио је настао 2004. Ријеч је о нискобуџетном филму, који је коштао пет евра. Манојловић је истакао да су тако жељели да покажу како се и са мало новца може направити филм.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.