Енергетски самит земаља Југоисточне Европе у Загребу

Земље нашег региона могу да постану партнери на свјетској енергетској сцени којом доминирају велики произвођачи и потрошачи. Само тако моћи ћемо да утичемо и на политичке односе какви се успостављају у свијету - рекао Стјепан Месић

ЗAГРЕБ - Предсједник Хрватске Стјепан Месић отворио је јуче у Загребу Енергетски самит земаља Југоисточне Европе, оцијенивши да тема тог скупа "истовремено дијели и повезује човјечанство", пренијела је Бета. - До пада Берлинског зида свијет је био подијељен по идеолошким линијама. Вријеме сучељавања идеологија је иза нас али данас многи с правом упозоравају на нову пријетњу - могуће сукобе због енергетских ресурса - рекао је Месић у говору. За земље настале распадом бивше Југославије, а из њих је значајан дио учесника скупа, усклађивање енергетских стратегија и повезивање транспортних система нема само економску већ и политичку и људску вриједност, наставио је Месић. - Искрено вјерујем да је балканско 'буре барута' напокон празно, мада сам свјестан да на разним странама још постоје националистичке искључивости. Повратак на старо јединство такође није могуће, а наше земље се све више окрећу привреди и стварању савремених демократских друштава. Све више мислимо на будућност. Сарадња на подручју енергетике важан је корак на путу- оцијенио је Месић. Он је подсјетио да су шефови земаља и владе 27 земаља Европске уније одлучиле да до 2020. за 20 одсто смање емитовање угљендиоксида у атмосферу и да за исто толико повећају удио обновљивих извора у свом енергетском билансу. Цијена свега тога биће 1.100 милиона евра. - Политиком о којој сам говорио, земље нашег региона могу да постану партнери на свјетској енергетској сцени којом доминирају велики произвођачи и потрошачи. Само тако моћи ћемо да утичемо и на политичке односе какви се успостављају у свијету - рекао је Месић. Црна Гора је усвојила енергетску стратегију ослоњену на властите ресурсе још 2005, изјавио је црногорски предсједник Филип Вујановић на енергетском самиту у Загребу. Он је примијетио да његова земља од великих енергетских потенцијала користи само 17 одсто. - У нашој земљи нису се градиле електроцентрале па смо и поред гомиле хидроенергије наших ријека и великих залиха угља у дефициту електричне енергије - рекао је Вујановић. Кад је ријеч о увозу нафте и гаса, Вујановић је потврдио несумњиву зависност његове земље од Србије. Он је додао да Црна Гора у поправљање инфраструктуре треба да уложи чак 95 милиона евра. Самит коме су се одазвали председници држава и министри за национални развој почео је под изузетно јаким полицијским обезбјеђењем са петнаестак минута закашњења, а према процјенама, прати га између три и четири стотине новинара из Европе и свијета. Путин У Загребу се први пут на тако високом нивоу одржава састанак о енергетској сарадњи балканских земаља, истакао је руски предсједник Владимир Путин узимајући ријеч на енергетском самиту земаља југоисточне Европе у Загребу. - Балканске државе су све више укључене у европске интеграције а ми смо спремни да наше односе са њима градимо преко пројекта ЕУ- рекао је Путин. Русија никада није прекршила ниједну своју обавезу према преузетим уговорима, истакао је високи гост самита. Путин је додао да је до данас 73 милијарди кубних метара гаса и 59 тона нафте отишло на балканско тржиште а то је пола од количине која иде на читаво европско тржиште. Он је истакао да се односи Русије са балканским земљама заснивају на сличним интересима и изузетно ниској језичкој баријери. - Наглашавам да је дугорочност основно начело наше енергетске сарадње - рекао је Путин и додао да је Русија чврсто ријешена да настави балканску сарадњу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.