Дванаест година од Дејтона - мир без помирења (9)

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Дванаест година од Дејтона - мир без помирења (9)

Чудно стање ни рата ни мира, од Дејтона до данас, довољно је дуготрајно да увјери и тврдоглаво упорне да одустану од примјене пројеката у БиХ, истовјетних онима чија је трошност довела до разједања ткива бивше југословенске државе. Свима је сада јасно да се, најзад, БиХ мора преобразити у државу трајног и стабилног мира, чија је будућност једино у томе

Пројекат мултиетничке Босне и Херцеговине, који је од ове земље начинио "малу Југославију", са свим недостацима и манама бивше заједничке државе, пројекат који се и даље упорно заговара, тешко може да успе, заправо је без шанси. То је више него очигледно за све који познају босанске прилике, осим, изгледа, за неке политичке снаге у Босни и међународну заједницу, која упорно наставља да се понаша у духу нојевске стратегије. Довољно је, с тим у вези, навести запажање бившег америчког амбасадора у Београду Вилијема Монтгомерија. "Готово сигурно, безмало половина становника Босне жели да она постоји као таква или осјећа стварну лојалност према њој", каже он и закључује: "Свако ко живи у региону зна да је тако, али је међународна заједница ставила на то анатему..." Овај искусни дипломата ‡ током више година задужен да спроводи наређења једине светске суперсиле, која је, чврстом руком, контролисала и још увек контролише цели Балкан ‡ имао је храбрости и поштења да јавно изрази и оно о чему сви ћуте, што би се, такође, могло описати и следећим речима ‡ да сваки од три босанскохерцеговачка народа гледа с неповерењем на два друга, потхрањујући потиснути, тајни сан: Бошњаци о унитарној Босни, Срби о независној Републици Српској, а Хрвати сан о поновном успостављању "Херцег-Босне", коју би, потом, радо прикључили мајчици Хрватској. "Инцидент" са заклетвом Aли, ове очигледне чињенице нису, изгледа, довољне да отворе очи онима који стварно управљају Босном и који су чврсто одлучили да по сваку цену остваре свој пројекат. Ево једног примера, једне од многобројних илустрација њихове нојевске стратегије, познатог као афера око полагања заклетве. У току војне церемоније, организоване у априлу 2005, године, млади регрути из Републике Српске су позвани да положе заклетву, обавезујући се тако да ће "бранити" границе и заставу "своје земље" ‡ Босне и Херцеговине. Међутим, церемонија се брзо претворила у прави скандал! Не хајући за званичне директиве, млади српски регрути су изразили јавно оно што осећају интимно и положили заклетву на верност не Босни и Херцеговини него Републици Српској, земљи коју сматрају за своју праву домовину! Заклињући се, једногласно, да ће "бранити границе Републике Српске" ‡ границе за које су се борили, не заборавимо, њихови очеви и старија браћа. Млади "завереници" су изазвали опште одушевљење у маси која је присуствовала церемонији, а коју су сачињавали њихови родитељи, рођаци и пријатељи. Наравно, одмах је уследила оштра реакција " међународне заједнице", то јест Европске уније, НAТО-а и амбасаде Сједињених Држава у БиХ. Једногласно су осудили овај "инцидент", али и, примера ради, оштро казнили "одговорне" ‡ српске официре који су, по њиховом суду, закували ову аферу. На "инцидент" који су изазвали регрути тако је стављена тачка. И план реформе војске конципиран у Бриселу, који игнорише одлуке Дејтона ‡ већ се увелико примењује. (Према Дејтонском споразуму, сваки од два ентитета ‡ Хрватско-муслиманска федерација и Република Српска ‡ има право на сопствене оружане снаге. Треба ли уопште напомињати да та реформа ‡ као и актуелни покушаји реформисања полиције ‡ представља нови корак у трансформацији БиХ у централизовану и унитарну државу.) Aли, да ли су из ове "афере" извучене поуке? Уместо да се анализирају стварни узроци овога "инцидента", кренула је одмах "повика на вука", уз казне за "подметнути" скандал. A шта ако је реч о заиста спонтаном гесту кроз који се једноставно изразио воџ попули (глас народа)? Не, "међународна заједница" не разбија главу таквом врстом питања. Она и даље наставља тврдоглаво да игнорише стварност, чак до те мере да је овде упутно запитати се: да ли она стварно мисли да је могуће ‡ уместо да модификује или промени свој пројекат ‡ променити народе ?! Слепа упорност оних који, са инструкцијама из иностранства, управљају судбином Босне, свакако је лош предзнак за будућност ове земље. Уосталом, добро је познато, у животу као и у политици, да онај који не држи до стварности, ризикује да буде непријатно изненађен, наравно, уз непредвидљиве последице. Једно је сасвим извесно: некомпатибилност интереса трију народа БиХ ‡ која се уочава кроз супротност њихових националних пројеката за будућност, али и кроз "инциденте" који често одражавају стање њихове колективне свести ‡ представља праву темпирану бомбу, која би лако могла да експлодира у будућности, ако је међународна заједница не демонтира на време, ако не буде водила рачуна о истинској вољи народа и њиховом праву да одлучују о сопственој судбини. Творци нове европске политичке стратегије ‡ која се залаже за ревизију Дејтонског споразума, фаворизују стварање једног облика унитарне државе и раде, а да то не кажу отворено, на постепеном укидању Републике Српске ‡ нису још увек, изгледа, постали свесни те опасности. Ништа није немогуће После овог сумарног прегледа главних дешавања на Балкану које је посредно или непосредно профилисао паџ америцана, покушајмо да одговоримо на питање које се намеће само од себе: како ће то чудно стање ни рата ни мира ‡ које траје ево већ дванаест година на простору бивше Југославије ‡ еволуирати у будућности? Пошто је незахвално изигравати пророка, покушајмо да будемо оптимисти. Пожелимо, у име права на наду, да се то чудно стање које крије латентну опасност најзад преобрази у трајан и стабилан мир, макар то било и на Балкану, "барутани" Европе! Да, сасвим је извесно, биће тешко остварити стабилан мир. Aли, не и немогуће, под извесним условима, чврстом вољом, оном која је кадра, како нас учи једна француска пословица, да помера брда и долине, искреном вољом, без калкулисања, глуме и подметања, коју морају показати не само бивши ратни противници него и цела међународна заједница. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.