Дракулићи - помен свирепо убијеним Србима (4)

Житељима околних села, каже у извјештају велики жупан Aлеман, усташе су дале налог да покопају побијене. Хрвати којима је наложено да обаве тај посао, довели су око 20 тешко рањених. Млинар Марко Липовац обратио се тада гвардијану католичког самостана Петрићевац, фра Aнти Перковићу, како да се спасу макар преживјели. Овај је одговорио да је "Господин на њих уперио прст", што значи смрт

Велики жупан Aлеман пише даље: "Завршивши клање у Раковцу, наставила је иста сатнија (чета), под вођством надпоручника (капетана), Мишлова Јосипа, а у пратњи фра - Вјекослава (Фра-Вјекослав се често појављује под именом Мирослав, Мирко понегдје и као Томислав, прим. аут.) Филиповића, жупника из Петрићевца код Бање Луке, клање грко-источњака у Дракулићу. Ту би прикупили становнике из више кућа, износећи и малу дјецу у нарамку, те би их у гомили сакупљене клали сјекирама и ударцима крампова. На тај начин је поклано око 1.500 особа. Међу убијеним налазио се и слуга, грко-источњак, министра промета и јавних радова господина инж. Бешлагића. Саонице и кола господина министра су одвели. (Податак се показао нетачним, јер је слугу, Рајка Ражића, и још, наводно, тридесетак Срба спасао Хрват Марко Липовац, млинар из Буџака, прим. аут.) Покољ је извршен и у селу Шарговац код Дракулића. При повратку у град извршиле су исте усташе покољ у селу Мотикама гдје је убијено на описани начин око 70 породица са око 715 чланова. Укупан број жртава извршених покоља износи око 2.300 особа. Житељима околних села издале су усташе налог да лешеве побијених покопају. Том приликом ови (мисли се на "житеље околних села", Хрвати, прим. аут.) су довели око 20 тешко рањених особа које су избјегле покољ. Исте су смјештене у овдашњу болницу. (Споменути Марко Липовац је, према неким изворима, питао гвардијана католичког самостана Петрићевац фра Aнту Перковића како да се макар спасу преживјели. На што је он одговорио: да је "Господин на њих уперио прст" и да треба да "заврше као и остали", прим. аут.) Храну, стоку, перад и важније дијелове покућства побијених, усташе превозе од дана покоља па све до данас у своја складишта, реквирирајући у ту сврху сва расположива посебничка и ина (приватна и друга, прим. аут.) возила. Према непровјереним подацима, један дио стоке продају мјесним месарима...". За ово разматрање, додуше, није од посебног значаја којим јединицама су припадали кољачи, али и то је данас из архивске грађе сасвим видљиво. Масакр су извршили припадници "Поглавниковог тјелесног сдруга", тј. Павелићеве гарде из Загреба, овдашње ВИИИ усташке бојне (батаљона) и поједини Хрвати из споменутих села. Њемачки извјештај о покољу Свакако је, у том погледу, врло занимљив и акт њемачког заповједника Сигурносне полиције (Сицхерхеитсполизеи) за Југоисток у Београду, под насловом "Поновни покољ српског становништва у Западној Босни фебруара 1942. У његовом (лошем) преводу се, у најкраћим изводима, за рудник Раковац, наводи ово: "Усташе из Тјелесне гарде поглавника Павелића поклале су све рударе православне религије из све три смјене рудника. Број није додуше непобитно утврђен, он се колеба између 31 и 63 особе. Међу убијенима налази се и један католик који у одлучујућем тренутку није могао да докаже своју вјерску припадност, пошто није умио да очита католички "Оче наш..." За Дракулић се дословце истиче: "Горе наведено село опкољено је са свих страна. Наредба за усташе гласила је да треба убити све православне Србе без обзира на године и пол. Убијено је све, почев од дјетета које је још лежало у колијевци па све до стараца од скоро деведесет година, дијелом су прободени бајонетима..." Затим, Мотике: "Мјесто Мотике код Бање Луке: Тамо се поступало на исти начин као у Дракулићу." И, најзад, "Мјесто Мотике код Бања Луке: Тамо се поступало на исти начин као у Дракулићу." И, најзад, "Мјесто Шарковци".. "Овдје је направљено исто купалиште од крви само још безобзирније... Уморства су вршена на основу налога католичког свештеника Филиповића и двојице синова Марка Плетикосе из Бачке (Треба: из Буџака, прим.аут.), који имају своју кућу на путу за Приједор иза манастира "Милосрдних сестара"... Убијени су људи из 124 куће... У шталу сељака Митровића (Тачан податак: Михајловића, прим, аут.) у селу Дракулић затворено је педесет душа, затим је штала запаљена, тако да су особе изгорјеле живе... У Дракулићу су побијене све фамилије са презименом Гламочанин, мушкарци су раније одведени у њемачко заробљеништво, жена са 11 мале дјеце и бабом од деведесет година заклани су... Очевици купалишта крви у Шагревцима (Шарговцу) кажу да су убијена 53 дјетета из народне школе... Млинар из Врбака (Ријеч је о Хрвату Марку Липовцу из Буџака, прим. аут.) може дати најбоље податке о овом покољу, он познаје свештеника који је усташама дао директиве и подлогу..." (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.