Драган Великић, књижевник, добитник НИН-ове награде

За писца је најздравије и наравно најтеже да је ничији. Мени би било тешко да се прилагођавам. Не зато што не бих умео, већ што је свако прилагођавање губљење супстанце, рекао Драган Великић

У НAЈУЖЕМ избору за НИН-ову награду, најпрестижније и најжељеније књижевно признање на овим просторима, Драган Великић први пут је био прије двадесет година са својим романом "Виа Пула". - Тада сам рекао да је осим награде за мене била велика сатисфакција чињеница да сам се нашао у ужем избору - истакао је Великић у интервјуу за "Глас Српске" током недавног боравка у Београду поводом уручења НИН-ове награде. Још пет пута му је измицала НИН-ова награда, а онда је шесто финале, како сам писац каже, било побједничко. Његов роман "Руски прозор" у издању "Стубова културе" овјенчала је награда коју зацијело сања сваки српски писац. - Нинова награда је важна за сваког нашег писца будући да је она феномен - битно проширује читалачку публику. Просто абдејтује читаво књижевно дело аутора - рекао је Великић. Он се осврнуо и на раније додјеле. - Нисам припадао клановима, тачније одређеним групацијама. Ја сам ничији. За писца је најздравије и наравно најтеже да буде ничији. Мени уопште није тешко. Мени би било тешко да се прилагођавам. Не зато што не бих умео, већ што је свако прилагођавање губљење супстанце."Могао си се допасти свима да ниси тежио допасти се свима", каже једна арапска пословица - истакао је Великић, који у духу својих претходника амбасадора, сродника по перу, тренутно живи на два колосијека, као писац и као дипломата, обављајући дужност амбасадора Србије у Aустрији. - Лакше је бити писац, будући да сам писац за цео живот. Дакле, то ми је наравно лакше, јер литература је моја егзистенција у најширем значењу. Бити амбасадор у Бечу свакако није синекура. Међутим, писац се не постаје указом и у том смислу не бринем. У животу уметника све је грађа - рекао је Великић додавши да је писање физиологија. - Чињеница да је неко писац сама по себи не мора бити препорука за амбасадора. Мене за место амбасадора у Aустрији није препоручила нека политичка странка, већ чињеница да сам десет година постојао као књижевник у земљи у којој сам амбасадор своје земље. Сви моји романи објављени су на њемачком језику. У Бечу сам живео, познајем многе личности из културног и политичког живота Aустрије, годинама сам објављивао публицистичке текстове у њиховим новинама. Дакле, незванично, више од једне деценије пре него што сам дошао на место амбасадора представљао сам културу своје земље у Aустрији - објаснио је Великић. Награђена књига "Руски прозор", према његовим ријечима, је роман у роману, отвор за вентилацију и могућност да за тренутак проветримо себе. - Иначе, нико од критичара то није констатовао. Сви су констатовали да је то мој најаутобиографскији роман. Међутим, нико не констатује да ја први пут не пратим главног јунака. Моји јунаци су, углавном, старили са мном. Први пут мој јунак би малтене могао да ми буде син, а оно што је аутобиографско је, у ствари, свођење рачуна. Садашњост мог јунака је моја прошлост. Ја сам њега снабдео својим искуством. Како би другачије? Писац је увек разливен у својим јунацима. Заправо, јунаци су остварене могућности једног писца, могући пишчеви животи. Писање и јесте, између осталог, испитивање разних могућности - закључио је Великић и оцијенио да је "уметност моћнија од стварности". - Замислите на шта личи живот човека који нема авантуру читања, гледања филмова, позоришних представа. Ја кажем да је то живот у бетонској гаражи. Дакле, само у уметности пребива непролазни облик стварности. И град који дише фиксиран у једном времену је увек жив - навео је Драган Великић. М. МИЛОСAВЉЕВИЋ СИГУРНA КОПНA - Књижевна дела су једина сигурна копна којима се враћамо. Вредност књижевног дела мери се потребом да му се враћамо. У међувремену и ми се мењамо и самим тим у сваком новом читању и враћању отварамо неко ново значење. То је мени, пре свега, књига "Мајстор и Маргарита", коју на сваких пет-шест година поново прочитам и увек откривам још један слој - открио је Великић. БИОГРAФИЈA Драган Великић је рођен у Београду 1953. године. Одрастао је у Пули гдје је завршио гимназију. Дипломирао је општу књижевност са теоријом књижевности на београдском Филолошком факултету. Од 1994. до 1999. године био је уредник издавачке дјелатности Радија Б 92. Писао је колумне за НИН, Време, Данас и Репортер. У периоду од 1999. до 2002. године боравио је у Будимпешти, Бечу, Минхену, Бремену и Берлину. Од средине јуна 2005. године амбасадор је Србије у Aустрији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.