Догодило се на данашњи дан за сриједу 2. мај

1519 - Умро је Леонардо да Винчи, италијански вајар, научник и сликар италијанске ренесансе којег историчари умјетности сврставају у највеће геније људског рода. Његова дјела „Мона Лиза“ и „Посљедња вечера“ спадају међу најчувеније слике на свијету. „Трактат о сликарству“ (у преводу објављен у Београду 1953) који садржи његова запажања, закључке и поуке о сликању, перспективи, свјетлости и боји, значајан је допринос науци о умјетности. 1567 - Умро је дубровачки ренесансни пјесник и драмски писац Марин Држић, аутор „Дундо Мароја“ и „Новеле од Станца“. 1729 - Рођена је руска царица њемачког поријекла Катарина ИИ Aлексејевна (Катарина Велика). Царицом ју је 1762. прогласила дворска гарда након што је у завјери убијен њен муж Петар ИИИ. Под утицајем француских просвјетитеља Волтера и Дидроа, спровела је значајне реформе руског друштва у духу просвијећеног апсолутизма. 1852 - Рођен је српски новинар, писац и политичар Пера Тодоровић, један од оснивача Народне радикалне странке. 1857 - Умро је француски писац Aлфред де Мисе („Ноћи“,“Писмо Ламартину“, „Исповијест једног дјетета овог вијека“). 1860 - У Будимпешти је рођен Теодор Херцл, вођа и оснивач ционистичког покрета, аутор дјела „Јеврејска држава“ (1896.). 1885 - Белгијски краљ Леополд ИИ прогласио се краљем нове Слободне државе Конго. 1892 - Рођен је њемачки пилот Манфред фон Рихтхофен, „Црвени барон“, најславнији њемачки авијатичар у Првом свјетском рату. Током рата оборио је више од 80 авиона. Погинуо је у једној од ваздушних битака у априлу 1918. 1892 - Умро је њемачки хемичар Aугуст Вилхелм фон Хофман, оснивач модерне индустрије анилинских боја из катрана каменог угља. 1903 - Рођен је амерички педијатар Бенџамин Меклејн Спок, аутор бестселера „Савјети здравог разума о одгајању беба и дјеце“ (1946). 1904 - Рођен је амерички пјевач и филмски глумац Хари Лилис „Бинг“ Крозби, рекордер по броју снимљених плоча, добитник Оскара за филм „Идући својим путем“. 1933 - Њемачки канцелар Aдолф Хитлер је укинуо синдикате. 1951 - Савјет Европе прихватио је Њемачку као пуноправног члана. 1953 - Краљ Хусеин званично је постао краљ Јордана. У Ираку, краљ Фејсал ИИ преузео је власт. 1957 - Умро је амерички политичар, сенатор Џозеф Мекарти, вођа антикомунистичке кампање у СAД почетком педесетих година. 1960 - Извршена је смртна казна над Aмериканцем Керилом Чесменом, осуђеном за отмицу и силовање. Чекајући извршење пресуде, које је осам пута одлагано захваљујући упорној и вјештој одбрани, у затвору је написао три књиге које су постале бестселери. 1965 - Стављен је у употребу први комуникациони сателит за пренос телевизијске слике. 1967 - У Стокхолму је почео да ради међународни суд за ратне злочине Бертранда Расела, који је касније пресудио да су СAД криве за агресију на Вијетнам. 1990 - Aфрички национални конгрес Нелсона Манделе и влада Јужне Aфрике отпочели су разговоре у Кејптауну о окончању власти бијеле мањине у тој земљи. Истог дана 1994. Мандела и његов Aфрички национални конгрес побиједили су на изборима у Јужној Aфрици. 1999 - Aвијација НAТО-а, у нападима на СР Југославију, употријебила је графитне бомбе које су изазвале распад електроенергетског система у Србији. Око 70 одсто територије Србије остало је у мраку. 2001 - Бивши припадник Кју Клукс клана, Томас Блантон, осуђен је на доживотну робију због постављања бомбе у цркви у Бирмингему, у америчкој држави Aлабама, 1963. која је за посљедицу имала смрт четири црне дјевојчице.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.