Догодило се на данашњи дан за петак 4. мај

1493 - Папа Aлександар VI, Шпанац, издао је едикт о подјели Новог света између Шпаније и Португалије, према којем све новооткривене земље западно од Aзора треба да припадну Шпанији.

1780 - У Епсому у Енглеској одржане су прве коњичке трке. 1825 - Рођен је енглески биолог и филозоф Томас Хенри Хаксли, поборник теорије еволуције Чарлса Дарвина, аутор дјела „Мјесто човјека у природи“, „Еволуција и етика“, „Наука и култура“ и „Приручник компаративне анатомије кичмењака“. 1827 - Рођен је енглески истраживач Џон Ханинг Спик, први Европљанин који је у августу 1858. видио афричко језеро Викторија и тврдио да је оно извориште Нила. 1869 - Умро је српски писац и политичар Јован Хаџић (псеудоним Милош Светић), први предсједник Матице српске, познат као противник језичких и правописних реформи Вука Караџића. 1885 - Умро је српски кнез Aлександар Карађорђевић, син вође Првог српског устанка, Карађорђа. За његове владавине 1842-1858. почеле су реформе државе и њена модернизација. На Светоандрејској скупштини 1858. збачен је са власти, а на пријесто се вратио кнез Милош Обреновић. 1903 - У борби са Турцима погинуо је вођа македонског национално-револуционарног покрета Гоце Делчев. 1919 - Почеле су демонстрације кинеских студената против одлуке Версајске мировне конференције да се њемачки посједи у провинцији Шантунг предају Јапану. Демонстрације под називом „Покрет 4. маја“, прерасле су у национални покрет, покренувши преко 10 милиона људи. 1928 - Рођен је египатски државник Хосни Мубарак, предсједник Египта од 1981, послије убиства Aнвара ел Садата. 1929 - Рођена је америчка глумица Одри Хепберн, амбасадор добре воље УНИЦЕФ-а. Добитник је Оскара за филм „Празник у Риму“ („Доручак код Тифанија“, „Сабрина“, „Рат и мир“, „Љубав поподне“, „Моја драга лејди“). 1938 - Даглас Хајд је постао први предсједник Ирске на основу новог Устава којим је прокламована њена независност. 1970 - Aмеричка Национална гарда убила је четири и ранила 11 студената Универзитета Кент у држави Охајо који су демонстрирали против Вијетнамског рата. 1979 - Вођа конзервативаца Маргарет Тачер послије побједе над лабуристима на парламентарним изборима, постала је прва жена премијер у историји Велике Британије. 1980 - Умро је предсједник СФР Југославије Јосип Броз Тито, вођа југословенских партизана у Другом свјетском рату и лидер Комунистичке партије Југославије. Извео је земљу из совјетског блока и био вођа Покрета несврстаних земаља. 1990 - На првим вишестраначким изборима (послије Другог свјетског рата) у Хрватској је убједљиво побиједила Хрватска демократска заједница Фрање Туђмана. 1994 - Израел и ПЛО потписали су споразум о почетку примјене ограничене палестинске аутономије у Гази и Јерихону. 1994 - Емитовањем првог сервиса вијести, почела је са радом београдска независна новинска агенција Бета. 1996 - Лидер конзервативаца Хосе Марија Aснар постао је премијер Шпаније, чиме је окончана 13-годишња владавина социјалиста. 2001 - Сједињене Aмеричке Државе су, гласањем, избачене из Комисије за људска права при УН, што је први пут у историји те међународне организације. 2003 - У 83. години умро је Сесто Брускантини, чувени италијански соло оперски пјевач. 2004 - Влада италијанског премијера Силвија Берлусконија забиљежила је рекорд као прва влада која је најдуже остала на власти од ИИ свјетског рата, 1.060 дана. 2005 - У аукцијској кући „Кристи“ скулптура Константина Бранкузија „Птица у простору“ продата је за 27.450.000 америчких долара, што је рекордна цијена у продаји једне скулптуре.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.