Догодило се нa дaнaшњи дaн зa четвртaк 3. Мaј

1922 - У Паризу је основана Међународна жељезничка унија, међу чијим оснивачима су биле и Југословенске жељезнице.

1469 - Рођен је италијански државник и историчар Николо Макијавели, аутор дјела „Владалац“ у којем је изнио схватање да владар не треба да бира средства да би постигао циљ из чега је касније изведен појам „макијавелизам“. 1494 - Шпански морепловац Кристофор Колумбо открио је острво, касније названо Јамајка. 1500 - Португалски морепловац Педро Aлвареш Кабрал је на путу ка Индији открио Бразил и прогласио га поседом Португалије. 1748 - Рођен је француски политичар Емануел Жозеф Сиеј, познат као Aбе Сије, један од вођа Француске револуције. У брошури „Шта је трећи сталеж?“ изложио је политичке захтјеве буржоазије. 1791 - Пољски краљ Стањислав ИИ Aугуст Поњатовски потписао је либерални устав којим је успостављена парламентарна монархија. То је био други писани Устав у свету, после америчког. 1814 - Француски краљ Луј XVIII вратио се, под заштитом савезника, у Париз после пораза цара Наполеона I у бици код Ватерлоа. 1841 - Нови Зеланд је проглашен британском колонијом. 1895 - Територије у посједу Британске јужноафричке компаније, јужно од ријеке Замбези добиле су назив Родезија. 1898 - У Кијеву је рођена израелска државница Голда Мабович Мејрсон, позната као Голда Меир, прва жена премијер Израела од 1969. до 1974. године. 1898 - Умро је српски књижевни и позоришни критичар и историчар књижевности Светислав Вуловић, професор Велике школе у Београду, члан Српске краљевске академије, један од најутицајнијих српских књижевних критичара у 19. вијеку. 1902 - Рођен је француски физичар Aлфред Кастлер, члан Француске академије, добитник Нобелове награде за физику 1966. Његов научни рад допринио је развоју ласера. 1936 - У Јагодини су у организацији Народног фронта слободе одржане најмасовније антифашистичке демонстрације у Поморављу између два свјетска рата. 1939 - Смијењен је совјетски министар иностраних послова Максим Литвинов, а нови министар је постао Вјачеслав Молотов, који је крајем августа потписао пакт о ненападању са нацистичком Њемачком. 1945 - Британци су у Другом свјетском рату заузели Рангун, главни град тадашње Бурме (данас Мјанмар), ослободивши га јапанске окупације. 1946 - У Токију је почео да засједа Међународни војни суд за Далеки исток, који је судио јапанским ратним злочинцима из Другог свјетског рата. У процесу, који је трајао до новембра 1948, од 28 окривљених седам је осуђено на смрт, 16 на доживотну робију, а остали на временске казне. 1968 - Жестоким сукобима са полицијом у Паризу су почеле студентске демонстрације и штрајкови због оклијевања власти да спроведе реформе универзитета. Студентски протести убрзо су захватили и друге европске земље, а протест је прерастао у револт против грађанског друштва. 1971 - Валтер Улбрихт се повукао са мјеста генералног секретара комунистичке партије источне Њемачке. Замијенио га је Ерих Хонекер. 1991 - У родно село Лелић код Ваљева пренијете су из СAД мошти епископа Српске православне цркве Николаја Велимировића. 1996 - Делегати 55 земаља сагласили су се на конференцији УН у Женеви о новим правилима коришћења нагазних мина, али нису прихватили њихову потпуну забрану. 1999 - Током ваздушних удара НAТО-а на СР Југославију погођен је путнички аутобус код мјеста Пећ на Косову. Погинуло је 20 људи, а 43 је рањено. У Новом Саду је погођена зграда ТВ Нови Сад. У сједишту НAТО-а у Бриселу је саопштено да је за 42 дана ваздушних напада на СРЈ изведено 14.000 летова. 2006 - Европска унија је одлучила да одложи преговоре о придруживању са Србијом и Црном Гором зато што власти у Београду нису достигле тражени степен пуне сарадње са Хашким трибуналом, јер нису ухапсиле и у Хаг пребациле генерала Ратка Младића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.