Деби Хари: Прошла је све, изгубила све, а у 76. каже да је имала среће у животу

Тек у тридесетим, што је за поп стандарде прилично касно, постала је звијезда, а много тога већ је прошла у животу до тада. Као дијете била је у коми (посљедица упале плућа), као девојка радила је за ББЦ у Њујорку, излазила са Ендијем Ворхолом и другим њујоршким фацама, побјегла из насилне везе, била возач за “Њујорк долс”, основала женски бенд, и формирала “Блонди”.

Данас, са 76 година, Деби Хари, када се осврне уназад, каже: “Увијек сам вољела да се крећем у животу. Нешто би ме заинтересовало и хтјела сам да видим шта је то. Да, било је момената када бих помислила 'Била си таква будала'. Осврнеш се уназад и видиш све грешке које си направио и питаш се зашто си уопште то урадио. Али, све у свему, мислим да сам имала среће. И да сам била срећна”.

Њена највећа грешка била је, каже, новац.

“У ствари, то што нисам довољно водила рачуна о послу, бизнису, новцу, јер сам само била заинтересована да стварам музику и наступам.”

Осамдесетих година, Деби Хари и Крис Стејн, гитариста групе “Блонди” (били су у вези већ 13 година), изгубили су - све.

Њихов дебитантски албум “Блонди” изашао је 1976. године и они су годинама ишли са турнеје на турнеју. Имали су шест хитова на месту број 1 британске листе и продали 40 милиона плоча. Када им је америчка пореска служба испоставила рачун за године неплаћеног пореза, изгубили су своју кућу у Њујорку. Чувени ИРС узео је тада не само кућу, већ и гардеробу Деби Хари, а да ствар буде гора, Стејн је тада био у болници због аутоимуне болести са којом се борио. Наредних година, Деби Хари је бринула о њему а нису знали ни како ће платити његов болнички рачун. То је значило и крај бенда.

Да ствар још буде гора, обоје су у то вријеме били на хероину. О том периоду Деби Хари отворено и опширно пише у својој аутобиографији.

“Ја се у ствари не кајем што сам користила хероин, кајем се само због свег тог времена које је изгубљено. Било је то на моменте лично излијечење од неких ствари, као неко нужно зло. То је било тешко, депресивно вријеме у мом животу.”

Из свега се извукла, како каже, као и сви други. “Идеш на неки програм, терапију. Није лако”. Мисли да је данас у Америци још већи проблем зависности него у вријеме њене младости, од разних опијата.

Деби Хари, која је усвојена као беба, одрасла је у Њу Џерсију и сада, у позним годинама, отворено прича и о вечитом страху са којим је живјела - да ће бити остављена опет. Усвојена је када је имала три мјесеца, а знала је да је усвојена од 4. године. Крајем осамдесетих, када је већ била звијезда, пронашла је биолошку мајку, која је била пијанисткиња али није жељела да оствари контакт са Деби.

“Није ми било тешко да о томе пишем у књизи, сада, када сам одрасла. Мислим да сви имамо у себи неки дио који вас повремено гњави, и не можемо да га се отресемо. Мој је био тај стални страх, негдје у мојој подсвијести, да ће ме родитељ оставити и да се никада више неће вратити. Мислим да сам сада, у позним годинама, разрјешила све те ствари, сама са собом, и драго ми је што је то готово.”

Када је завршила колеџ, преселила се из Њу Џерсија у Њујорк и радила као конобарица, пријављивала се неуспешно на разне аудиције, наступала са неким бендовима. Није ишло и вратила се у Њу Џерси.

У вријеме њене велике популарности, било је неколико жена које су посматране као сексуални објекти. И она је донекле била посматрана тако. Њено лице учиниле су бесмртним фотографије на омотима албума “Блонди” и чувени портрет Ендија Ворхола. Због своје фотогеничности, одважног избора одјеће и дуге плаве косе, Деби је брзо постала икона панк музике.

“Не знам да ли сам увек била свјесна пажње коју изазивам код мушкараца. Сви ми имамо личне несигурности, не знам зато. С друге стране, била сам свјесна да сам ушла у шоу-бизнис и да је важно бити перформер, привлачити пажњу. Кажу да секс продаје, и ја сам била свјесна тога. Али желела сам да то буде под мојим условима, када ја то желим. Било је периода када бих пуно радила, писала, и нико то не би пуно примећивао, цијенио. А онда би музичка кућа, без мог знања, ставила постер мене у провидној блузи. И да, била сам врло бијесна.”

Деби Хари срећна је што су жене у музичкој индустрији данас много јаче него што је то било у њено вријеме. “Дивим се женама које су тако талентоване, које стварају и изводе музику. Мени су права инспирација.”

А како излелда остарити?

“Ужасно је”, смије се, али на питање када је била најсрећнија у животу каже: “Сада сам прилично срећна”.

Надживјела је многе своје пријатеље, попут Ендија Ворхола, Дејвида Боувија и Џоија Рамона.

“Било је пуно ситуација у мом животу када сам се суочавала са смрћу, када су ми одлазили блиски људи, и имам срећу што имам јак инстинкт за преживљавањем, то је моја срећа”

Нема много тога што би другачије урадила, каже. “Сви ми правимо грешке. И треба да учимо из њих. Па онда да правимо другачије грешке”, смеје се.

Тек посљедњих година, признаје, помислила је да је можда могла да има дјецу, да би било лијепо да их је имала.

“Али не знам да ли бих могла то да урадим док сам толико напорно радила. Ја сам тип човјека који се даје много свему што ради. Не бих могла бебу некоме да дам да је причува док ја радим. Ја бих стварно вољела да будем укључена сто посто у све везано за бебу.”

И даље ради, пише, наступа. “Не знам колико ћу још дуго моћи да радим, али уживам у томе. То је мој живот и људи још желе да ме виде. Ја сам стварно имала пуно среће. И чини ми се да сам све више свјесна тога.”

Данас живи у Њу Џерсију и има четири кућна љубимца., преноси Б92.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.