Дан за масан брк и коју паметну

На тардиционалним Кочићевом збору посјетиоци могли да уживају у богатом културно-забавном програму, бодљевини бикова, ићу и пићу...

ВИШЕ од двадесет хиљада људи окупило се и ове године у Стричићима код Бање Луке на 42. традиционалном Кочићевом збору. Народ жељан живота, традиције на коју се сви позивају сјатио се на Змијању, у родном мјесту великог српског писца и народног трибуна Петра Кочића да чује коју паметну. Све је почело парастосом Петру Кочићу у цркви на Клисини и полагањем вијенаца на спомен-обиљежју борцима погинулим у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату. Тачно у подне центар догађања је пренесен испред родне куће Петра Кочића, гдје је у оквиру пригодног програма "Кочићу у част" писцу Ранку Прерадовићу из Бање Луке уручена овогодишња "Кочићева награда". Награда за најбољи школски литерарни рад "Змијањче" припала је ученици бањолучке Основне школе "Иво Aндрић" Милици Њежић. Послије је испред школе са Кочићевим именом уприличен културно- забавни програм. И ове године, поред градске управе, сви конци организације били су у рукама предсједника Завичајног друштва "Змијање" Драгутина Илића. Мада се већ неколико посљедњих година најављује обнова родне куће Петра Кочића у Стричићима и ове године је све остало у домену монументалних идејних пројеката. Униформисана лица са ознакама Градске управе и ове године су међу првима посјетиоцима пожељели добродошлицу. На цијену паркинг- карте од пет марака ове године је било мање замјерки. Бар је лако било ући и изаћи. Ред културе, ред јагњетине... Све то заливено је хектолитрима пива и газираних сокова. Дјеца су била задовољна сладоледом, рингишпилом и по којим шареним балоном. Завршни, за многе и главни дио змијањске народне параде била је борба Јабланових потомака. Бик Зећо, од ове године власништво Илије Граховца, који је прошле године без праве борбе постао шампион, и овог пута је до финала стигао без достојног отпора. Полуфинале је добио предајом без борбе. Тек у финалу бик браће Шкрбић, Путаљ, пружио је отпор, али је на крају и он изгуран из арене оивичене јеловим даскама. Стампедо, који је услиједио кад су се бикови помијешали са окупљеним народом на тренутак је подсјетио на улице шпанске Памплоне, само што су гледаоци на Мањачи имали шири простор за свеопшту бјежанију. Масан брк, пун стомак и мобилни снимак бодљавине и ове године су били главни вашарски сувенири. Да се подигне вашарски рејтинг и сакрију трагови шаторских напора, затамњене наочале су се и ове године показале на дјелу. И ове године највеселије је било у шатору код "Кочића", "Шоре" и "Пајића". Баја Мали Книнџа, Јован Перишић и шатор са плакатом Ћане били су најпосјећенији. Наравно, и највеселији. Текст и фотографије Миладин МИХAЈЛОВИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.