Да ли су се огријешили о Монику Левински?

Замислимо хипотетичко радно место гдје мушки извршни директор има аферу са младом, женском приправницом. Генерални директор је, наравно, ожењен и има историју афера. Он је моћан и харизматичан, и позива своју нову практиканткињу да саслуша састанке које иначе никада не би чула, и предлаже да јој може помоћи у великој каријери, преноси Б92.

Очигледно је потребно двоје људи да имају аферу. Али ако бисте морали да подијелите кривицу, на кога бисте је ставили: на старијег, ожењеног извршног директора или младу, неудату приправницу?

Америка је љута на приправницу, чини се. Анкета Economics/YouGov прије неколико година под насловом "Нема искупљења за Монику Левински“, закључила је: "Мишљење о Моники Левински није се побољшало много од касних 90  -их, иако изгледа да су Американци опростили Билу Клинтону".

Четрдесет осам посто испитаника и даље је рекло да има "неповољно мишљење" о бившој приправници у Бијелој кући. Више од двоструко више њих рекло је да на њу не гледају благонаклоно. Само трећина је изразила саосјећање према њој.

У међувремену, Бил Клинтон је у истој анкети добио 58 одсто повољног рејтинга.

Клинтон није била само друга половина у овој афери, већ (много) моћнији, старији партнер, који је у то вријеме заправо починио невјерство у браку. Очигледно је да заслужује већу количину осуде од тада двадесетдвогодишње, факултетске особе, особе која није у браку. Поједини би чак тог старијег партнера назвали предатором.

Али не. Умјесто тога, америчка јавност је увијек оштрије оцјењивала Левински него Клинтона, на начин који пркоси сваком осјећају логике или правичности. А проток времена уопште није помогао да се та ситуација поправи.

Невјероватно различити начини на који се Клинтон и Левински третирају чак и данас даје шокантно тужно свједочење о томе како се више од 15 година касније расправља о родној равноправности- укључујући убацивање "слат-шејминга" у дискурс као нешто што не би требало као жене да раде - и како се не може уопште схватити колико другачије се гледа на мушка и женска недјела.

Како је за Вокс својевремено рекла психологиња Нортвестерн Универзитета Алис Игли, стручњакиња за психологију рода, реакције на Клинтон-Левински скандал "сигурно има везе са очувањем двоструких стандарда за сексуалност".

Смијешни двоструки стандарди и мизогинија, и више него мрачна страна интернета, криви су за непропорционално усредсређивање на њену улогу у овој афери и за трауму која је настала након тога.

Овај скандал је први који је обишао свијет путем интернета, и отворио пут ка новим начинима извјештавања, али и нови начин на који је Левински добијала пријетње и увреде од јавности, обичних људи, моралних громада.

"Ми тада нисмо имали име за то што сам ја доживљавала сваки дан, али сада имамо - то је сајбер малтретирање", рекла је Левински 2015. године.

Могло би се рећи да људи једноставно немају толико презира према Клинтону јер му је дато више времена у јавности од откривања афере и више времена да поправи своју репутацију. Можда је пребацио фокус јавности са својих грешака на рад фондације и подршку каријери своје жене.

Али шта се догодило када је Левински жељела да настави даље, када је покушала да подигне свест о сајбер злостављању и спријечи самоубиства. Уместо да дозволе њеној новој платформи да је редефинише, људи су били превише заузети рециклирањем старих процјена о њој да би јој дозволили да поправи свој имиџ.

Међутим, у налето #metoo покрета, Левински је названа "нултом пацијенткињом" покрета због ужасног третмана од стране медија и јавности након афере са тако моћним човјеком.

Левински је од скандала једно вријеме била предузетница, написала је неколико мемоара, помогла је у продукцији сезоне "American Crime Story" која се бави афером, али и припрема свој документарац. Такође је годинама страствена активистисткиња и држи говоре о сајбер злостављању.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.