Чудесна раскош уснуле љепоте

Много тога што је природа несебично даривала подручју Мркоњић Града, Шипова, Источног Дрвара, Дринића... још неистражено и скривено од очију јавности

ПРAШУМСКИ резерват "Лом" код Срнетице, Ваганска пећина са "свечаном двораном" код Шипова, Ледана код Рибника, излетишта Балкана и Зеленковац код Мркоњић Града, извори Пливе, Сане и Јања, само су неки од бисера нетакнуте природе који се налазе на подручјима општина југозападног дијела Републике Српске. Кажемо само неки, јер много тога што је природа несебично даривала овом крају још је неистражено и скривено од очију јавности. Поменути и још многи други локалитети на подручју општина Дринић, Источни Дрвар, Рибник, Мркоњић Град и Шипово чекају своју праву туристичку промоцију. Да се ти чудесни бисери природе којим случајем налазе у Aустрији или Словенији, већ досад би постали пожељне туристичке дестинације, па и монденска спортско-рекреативна одмаралишта. Природа није шкртарила и била је више него издашна према том подручју. Подарила му је оно најљепше: прелијепе планинске масиве, стољетне шуме, цвјетне пропланке, бистре водотоке, пећине, шпиље, ендемично и љековито биље. На Клековачи се, исто као и на Триглаву, може наћи рунолист и друго алпско биље, а у подземним шпиљама ко зна каква ендемска флора и фауна. У природне љепоте и благодети овог краја још прије стотину годину увјерио се и баварски предузимач Ото фон Штајнбајс. То је онај Штајнбајс који је од ондашњег администратора у БиХ Бењамина Калаја под подругљиво повољним условима добио концесију над огромним шумским богатством у западном дијелу Босанске Крајине. Штајнбајс је и у позним годинама долазио у Срнетицу и пјешачећи обилазио шумска радилишта уз пругу према Потоцима и Млиништима. Говорио је да му ваздух крајишких шума прија, да има доста кисеоника и да таквог ваздуха нема ни на Aлпама. Савјетовао је плућним болесницима и астматичарима да долазе у Срнетицу, Потоке и Млиништа. И они су између два свјетска рата и долазили. - Нигдје љепших зора и повечерја нема као у Потоцима, нити љепших јесењих пејзажа као у Шипову и Бараћима - говорио је стари Штајнбајс. Можда би ови питорескни крајолици, чији мир ремети само цвркут птица или љубавни зов тетријеба, већ постали пожељне туристичке дестинације да ондашње бх. власти 1976. године нису укинуле ускотрачну пругу Срнетица - Потоци - Млиништа - Шипово - Јајце - Травник. Укидањем пруге опустјела су многа насеља. Срнетица, у којој је до тада било око три хиљаде становника, остала је сабласно пуста. У њој више не живи нико. На сву срећу, неће остати тако. Недавно је у Бањој Луци основано Удружење за обнову пруге Срнетица - Потоци - Млиништа - Шипово. Ових дана увелико се ради на изради документације како би већ на прољеће почели радови на обнови пруге. У Удружењу не гаје илузије да ће то ићи лако јер се ради о захтјевном и скупом пројекту. Па ипак, не губе наду. Уз помоћ Владе, општина и привредних организација, очекују да ће први радови на обнови пруге почети на прољеће долазеће године. Са повратком жељезнице вратиће се и људи, а природне љепоте овог краја напокон ће бити истражене и доступне домаћим и страним гостима. Гојко ДAКИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.