Чишћење Срба (1)

Хрватском војном операцијом "Бљесак" остварен план етничког чишћења западне Славоније почетком маја 1995. године: истраживање Фонда за хуманитарно право

Документи и сјећања Три дана прије операције "Бљесак", пала је крв на линији раздвајања хрватских и српских снага. На бензинској пумпи један Хрват убио је једног Србина, на шта је узвраћено ватром на једно возило које се кретало аутопутем и том приликом убијена три Хрвата. Хрватске власти су јавно рекле да је тај догађај разлог за предузимање операције Хрватска војна операција "Бљесак", изведена од првог до трећег маја 1995. године, у трајању од педесет девет часова, омогућила је остваривање плана етничког чишћења Срба из Западне Славоније. Истраживањем невладине организације - Фонда за хуманитарно право начињен је документ о томе, ослоњен и на изјаве прогнаних, датих овом Фонду током јуна и јула исте године, када је изведена акција на овом подручју. У јавности се о томе више-мање зна из извјештаја електронских медија и штампе. И због чега, онда, подсјећање на то? Различито третирање овог датума, који се у Хрватској обиљежава као велики успјех "војно-редарствене" операције, а у памћењу српског народа као болно сјећање на грубу примјену војне силе у безобзирном истјеривању људи са њихових вјековних огњишта, повод је за оживљавање, иако мучног догађаја, који увјерљиво говори о карактеру предузетих мјера чији је искључиви циљ био истребљивање једног народа непожељног на хрватском тлу. Подаци о страдалим, заробљеним, испитиваним и терорисаним у хрватским затворима, као и они о извођењу пред суд и кажњавању касније, временом су се измијенили. Послије дванаест година, подразумијева се да се то има у виду у сагледавању цјеловитије слике догађаја које је пратио живот до данас. Оно што остаје непромијењено, су изјаве прогоњених, оних који су бјежали да спасу главу пред силом и под сталном ватром оружаних снага Хрватске. Буквално, хајка на народ, натјеран на повлачење у колони до Окучана према Градишци под непрекидном пуцњавом из околних шума, застрашивањем и гранатирањем из разних праваца - ужасавајуће су слике које су је трајно урезале у свијест преживјелих. У документу споменутог Фонда пише: "Почетак српске побуне у Хрватској везује се за 17. август 1990. године, када су Срби у Книнској Крајини организовали блокаду путева и промета. Наредне године, двадесет петог јуна, Сабор Хрватске доноси декларацију о суверености и самосталности, што подразумева да на територији Хрватске важе само закони које доноси то тело. До краја 1991. године Срби су, потпомогнути тадашњом ЈНA, полицијским и паравојним јединицама из Србије, успоставили власт на трећини територије Хрватске, укључујући делове Источне и Западне Славоније и Крајину, и прогласили Републику Српску Крајину. У тим областима живело је 12,2 одсто од укупно 581.969 Срба у Хрватској. Запоседнута подручја напустило је више од 80.000 Хрвата, под притиском. Након што су Срби успоставили контролу на подручју Хрватске са српском већином, нецеловито Председништво СФРЈ затражило је долазак мировних снага Уједињених нација. Венсов план, који су у фебруару 1992. године потписали тадашњи председник Хрватско Фрањо Туђман, и Србије Слободан Милошевић, гарантовано је Србима на заузетим подручјима заштиту и останак српске политичке власти. У документима о мировној операцији УН стајало је да се истовремено са пристизањем УНПРОФОР-а, и ЈНA и хрватска војска морају извлачити из подручја под њиховом контролом, односно да се ЈНA мора повући с целе територије Хрватске. ЈНA је извршила трансформацију пребацивањем официра у српско ТО која касније добија назив Српска војска Крајине (СВК). Од 1992. до 1995. године на хрватском ратишту ништа озбиљније се није догађало. Објашњење је у чињеници да су у то вријеме Србија и Хрватска биле заузете ратом у Босни и Херцеговини. Хрватска поново долази на простор западне, источне Славоније и Крајине 1995. године. Првог маја Хрватска предузима операцију "Бљесак" за враћање територије западне Славоније под контролу државе Хрватске. У тренутку напада српски цивили и осамнаести корпус СВК напуштају западну Славонију преко реке Саве у део Босне под контролом Срба. Операција "Бљесак" је остварила етничко чишћење простора. У западној Славонији остало је око хиљаду Срба, од укупно тринаест хиљада, колико их је тамо живело до 1. маја 1995. године. Три дана пре операције "Бљесак", један Хрват убио је на бензинској пумпи у близини линије раздвајања српских и хрватских снага, једног Србина. Одговоривши на то убиство, српске снаге отвориле су ватру на цивилна возила која су ишла аутопутем, убивши при томе три Хрвата. Тај догађај су хрватске власти јавно навеле као разлог за предузимање операције "Бљесак". Чињенице, међутим, недвосмислено указују да је операција била веома пажљиво испланирана". (Наставиће се) Зелено светло УН У својој књизи "Хрватска Олуја", Станко Нишић пише: "Резолуцијом 981 од 31. марта 1995. Савет безбедности мења мандат снагама УН дајући им назив "операција за обнову поверења" (УНКРО) и укида категорију "заштићених зона". Резолуцијом је поновљено овлашћење држава чланица да могу предузети "све потребне мере, проширити тесну ваздушну подршку Републици Хрватској у заштити УНКРО". Хрватско вођство је то добро разумело - одобрена ваздушна помоћ за њена предстојећа дејства. Тако је та резолуција, у ствари, дала зелено светло мајским и августовским офанзивама хрватске војске на Републику Српску Крајину. Већ 25. априла начелник Главног стожера ХВ, Јанко Бобетко, реферише председнику Хрватске о борбеној готовости хрватске војске за завршне операције. Из његовог излагања и предлагања може се закључити да је завршна операција изласка хрватске војске на границе авнојске Хрватске, првобитно планирана као интегрална, истовремено стратегијска операција, која би обухватала и Книнску Крајину, западну Славонију и Славонско-барањску зону. Није познато, вели Нишић, шта је утицало на промену стратегијске операције, која је како се види раздељена на три фазе. Прва фаза је "Бљесак" - чишћење западне Славоније..."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.